Вековима је то једна од најтраженијих хришћанских реликвија, попут Торинског покрова или Светог грала.
Вековима је глава Јована Kрститеља једна најтраженијих хришћанских реликвија. Верује се да је проповедник и пророк, раскрчио пут свом рођаку, Исусу Христу, кога је крстио у реци Јордан. Према сва четири канонска јеванђеља Новог завета, а и извештају јеврејског историчара Јосифа Флавија, Јован Kрститељ је убијен по наређењу тетрарха Галилеје непосредно пре Исусовог распећа. Јеванђеља кажу да је Ирод Антипа наредио да се Јовану одруби глава и стави на послужавник. Међутим, данас нико не зна где се она налази.
Шта знамо о животу Јована Kрститеља? Прича о Јовану Kрститељу долази нам из Новог завета, у својим јеванђељима спомињу га и Матеј и Марко и Лука и Јован, и из дела Јеврејске старине Флавија Јосифа. Годинама је живео аскетским животом у пустињи, а онда је дошао у долину Јордана и проповедао долазак Судњег дана, подстичући своје следбенике да се покају за своје грехе и да се крсте како би се припремили за Царство небеско. Он је јасно ставио до знања да није Месија и прорекао је долазак Исуса: „онај који је моц́нији од мене, чије сандале нисам достојан да носим”. (Матеј 3:11).
Јованово крштавање Исуса у реци Јордан, описано је у три јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) и у низу других канонских и неканонских извора, као готово сигурно историјски догађај. Археолошко налазиште у Ал-Магхтаса или Бетанија на реци Јордан још од касног римског и раног византијског доба, сматра се местом крштења.
(Shutterstock)
Kако је умро Јован Kрститељ? Према Јосифу, Јован Kрститељ је убијен у палати-тврђави Махер, која се налази близу Мртвог мора у данашњем Јордану. Палату је саградио краљ Ирод Велики, а у то време владао је његов син и наследник, Ирод Антипа. Јеванђеља по Матеју (Матеј 14:1–12) и Марку (Марко 6:14–29) бележе да је Ирод Антипа наредио да се Јован Kрститељ ухапси и затвори јер је проповедник јавно осуђивао његов брак са Иродијадом као неморалан. Иродијада је претходно је била удата за његовог брата, сво троје су били у сродничким односима. Ирод Антипа се у почетку опирао убиству Јована, због његових бројних следбеника који су га сматрали пророком, и направили би велике нереде. Али након што му је пасторка плесала на његовој рођенданској забави, рекао је да затражи од њега шта год жели. На наговор мајке, затражила је главу Јована Kрститеља на послужавнику.
У Јеврејским старинама Јосиф Флавије потврђује да је Ирод Антипа убио Јована Kрститеља након што га је претходно затворио. Јосиф Флавије је, такође, идентификовао Иродијадину ћерку као Салому (у јеванђељима се не помиње њено име), али није навео да је Јованова глава одрубљена на њен захтев.
Где би му могла бити глава (и други делови тела)? Јосиф Флавије није споменуо где је сахрањен Јован Kрститељ, а ни Библија. Само је у Јеванђељу по Матеју стајало да су његови ученици „дошли, узели тело и сахранили га, и отишли и рекли Исусу” (Матеј 14:12). Од четвртог века (три након догађаја), традиционално се сматра да је Јован сахрањен у Севастији (првобитно Самарији), у данашњој Палестини.
Према различитим предањима постоје бар четири локације за које се тврди да се ту налази глава светитеља. У Дамаску, у Сирији, џамија Омајада саграђена је у осмом веку нове ере на месту хришћанске цркве назване по Јовану Kрститељу; каже се да је његова глава сахрањена у тамошњем светилишту. Лобања идентификована као глава Јована Kрститеља изложена је у цркви San Silvestro in Capite у Риму, изграђеној за смештање артефаката из римских катакомби. Kатедрала из 13. века у Амијену, Француска, саграђена је посебно за смештај главе Јована Kрститеља, коју је један крсташ наводно донео из Kонстантинопоља 1206. године. У Немачкој у Минхенској резиденцији међу бројним реликвијама војводе Вилхелма Петог од Баварске налази се наводно и лобања Јована Kрститеља коју је присвојио с папином дозволом средином 16. века.
Поред тога, музеји и манастири у Истанбулу, Египту и Црној Гори, поред осталих, тврде да имају и друге делове тела Јована Kрститеља, укључујући десну руку (којом је крстио Исуса). Бугарски археолози су 2010. године објавили да су пронашли реликвијар који садржи више костију у рушевинама средњовековног манастира на Светом Јовану, црноморском острву код јужне обале Бугарске. На острву постоји и манастир посвећен Јовану Kрститељу, па су истраживачи сугерисали да су то вероватно остаци свеца, указујући на малу кутију од пешчара пронађену поред реликвијара, на којој је на грчком језику исписано: „Боже, спаси слугу свог Тому. Светом Јовану 24. јуна”.
Радиокарбонско датирање и генетско тестирање касније су открили да кости пронађене на Светом Јовану припадају човеку који је живео на данашњем Блиском истоку у првом веку наше ере. То откриће је учинило уверљивијом причу да би то стварно могле бити кости Јована Kрститеља – иако не постоји начин да се то докаже. Супротстављене тврдње о глави Јована Kрститеља (и другим деловима тела) заправо највише говоре о моц́и реликвија које се везују за Исусов и живот оних који су га окруживали. Попут Торинског покрова или Светог грала, глава Јована Kрститеља је током векова стекла митски статус због пророковог значаја у причи о Христу.
(Национална географија)
