Након што је овај феномен добио пажњу шире јавности, умножио поприличан број претпоставки о настанку: од оних које су биле под упливом локалног празновера до савременијих, које помињу ванземаљце и нуклеарне електране.
На југоистоку Сибира, у области Иркутск, у густој и дивљој тајги на рубу 1.350 метара високог брда налази се необична кречњачка формација. За њу је знало свега неколико локалних становника све док је 1949. године није открио геолог Вадим Kолпаков за време експедиције која је израђивала геолошку карту Русије. Прво је помислио да се ради о рударском копу или археолошком локалитету, али је те претпоставке брзо одбацио јер нису биле у складу са историјом и традицијом тог краја где живе Евенки и Јакути који се претежно баве сточарством. Покушавао је покренути нучну експедицију, међутим за њу се дуго нису могле пронаћи паре.
Формација је названа Патомски кратер, по реци Патом која протиче у близини и по којој је названа цела висораван. Убрзо је настао и назив Kолпакова купа, а локално га је становништво називало Гнездо огњеног орла.
То брдашце од разбијених кречњачких блокова као да расте из густе тајге. Пречник му је око сто педесет метара, а висина око четрдесет. Kруна крње купе је у облику прстена, а у њеном средишту је мање брдо, високо око дванаест метара.
Руководилац Института за проучавање Земљине коре, академик Дмитриј Гладкочуб, сматра да није исправно ову кречњачку формацију називати кратером. Пре свега, јер се под кратером подразумева удубљење док овде постоји узвишење, а и зато што се уз кратер везују рељефне форме које настају услед пада космичких тела, што у овом случају није научно потврђено.
Анализом годова дрвећа које расте у близини, научници су поближе проценили старост овог локалитета. Иако разни извори наводе различите информације, општи је закључак да је Патомски кратер стар између двеста педесет и петсто година.
Након што је овај феномен добио пажњу шире јавности, умножио поприличан број претпоставки о настанку: од оних које су биле под упливом локалног празновера до савременијих, које помињу ванземаљце и нуклеарне електране. Од 2005. започела су озбиљнија научна истраживања која су описала одређене аномалије, али и поставила занимљиве хипотезе.
Док су анализирали годове оближњег дрвећа да би утврдили старост Патомског кратера, научници су приметили необичну појаву. Наиме, годови настали у раздобљу када се претпоставља да је настао и кратер знатно су шири од ранијих или каснијих годова, што значи да дрвеће на том месту показује знаке убрзаног раста. Будући да је слична појава забележена и након чернобиљске катастрофе, закључено је да би узрок могао бити повећана радијације.
Експедиција геоминеролога Александра Дмитријева са Националног техничког универзитета Иркутск установила је магнетску аномалију, односно повећање интензитета Земљина магнетског поља на том подручју. То може бити резултат деловања магнетских минерала и стена које се налазе испод површине, а садрже минерал магнетит. Његова претпоставка била је да потичу од богатог налазишта железа смештеног на око сто педесет метара испод површине.
Постоје три значајније хипотезе утемељене на доказима пронађеним на самом локалитету.
Прва хипотеза да је Патомски кратер настао падом метеорита дуго је била популарна. Упориште је налазила у Тунгуској експлозији која се 1908. године догодила у суседној, седамдесетак километара удаљеној Kраснојарској области. Међутим, након утврђивања старости Патомског кратера, закључило се да је постојао и пре Тунгуске експлозије о ова претпоставка је пала у воду. На научној конференцији коју је 2010. године организовао Рударски институт у Санкт Петербургу на тему Патомског кратера, водећи научници Руске академије наука одбацили су хипотезу о његовом метеоритском пореклу.
Према другој хипотези, коју је изнро геолог др. сц. Алекасандар Поспејев, Патомски кратер је вулканска структура настала деловањем гаса. Он наводи да се кратер формирао ослобађањем телног водоника, а емисија топлоте која је потом уследила подстакла је убрзани раст дрвећа, феномена до тада приписиваног радијацији. Прво се догодила велика експлозија која је створила купу, затим је друга експлозија избацила гас у њено средиште и формирала мање брдо. Иако још није откривено, са сигурношћу можемо рећи да је његово порекло земаљско, закључио је Поспејев.
Трећа хипотеза коју су изложили говори да је кратер настао приликом тзв. фреатске ерупције која садржи само водену пару. Сакупљени подаци омогућили су да се претпостави да је Патомски кратер у ствари криовулкан – ледени вулкан, врло ретка појава на Земљи, али постоји на неким другим планетама и њиховим сателитима. Научник Дмитриј Гладкочуб објашњава да се током дугогодишњег смрзавања подземних вода површина тла испупчила. Услед промене климе и загревања, лед се унутра отопио, а средишњи део узвишења је пропао под силом теже формирајући такву структуру. Међутим, врло је изгледно да се и даље формира.
(Нова Акропола)
