Најмање деценију научници који проучавају бизоне у Европи били су збуњени генетском загонетком. Животиње које су заштићена врста као да су се појавили ниоткуда пре око 11.000 година.
Пре 11.000 година, сматрало се, сви европски бизони били су врста степских бизона, који су се кретали копном од данашње Русије до Аљаске у Северној Америци у току последњег леденог доба. Убрзо након што је степски бизон нестао из фосилних записа, одједном се појавио европска бизон. Али чудније од тога што је митохондријална ДНК (наслеђује се само од мајке) показује да су нове врсте веома блиско повезане с кравама.
Пре око 120.000 година древне
краве и степски бизони створили
су хибридни врсте које су
преживеле хиљадама година,
што је прилично редак случај.
Кључ како су се гени краве нашли у савременом бизону налази се у костима древним бизона, пронађеним у пећинама широм Европе, укључујући чувену Ласко у Француској. Истраживачи су ископали кости и саставили (секвенционирали) целу ДНК, да би се суочили са изненађујућим одговором.
Пре око 120.000 година древне краве и степски бизони створили су хибридни врсте које су преживеле хиљадама година, што је прилично редак случај. Научници су га у шали прозвали „Хигсов бизон”, позивајући се скорашње откриће чувене основне физичке честице (Хигсов бозон, по Питеру Хигсу).
Откривши недостајућу карику у пореклу европског бизона, истраживачи су се запитали: Како је та животиња изгледала? Цртежи из пећине Пергусе у Француској вероватно представља претка модерног европског бизона. Без иједне лобање нису могли да реконструишу облик тела, зато су се обратили стручњацима за пећинску уметност.
Када су здружили цртеже из више европских пећина, показало се да су некадашњи становници гледајући их свакодневно прилично верно нацртали бизоне од пре 20.000 година.
