I u drugoj knjizi, „Misterije i kako ih se rešiti (istraje li na tome „i kako ih se rešiti”, nijedna kosmička nepoznanica neće preostati), već na prvi pogled učiniće vam se da ste zalutali u izukrštane filmske skaske Rašomona nenadmašnog Akira Kurosave. I ostaćete u čudu, kao da ste maločas ugledali vanzemaljca, jer nijednu nije sasvim razmrsio.
Stanko Stojiljković
U krštenici je moglo da piše: Horhe Luis Migo. Eh, da je novorođenac umeo, odmah nakon rođenja, da dopuzi do matičara. U prevelikoj radosti roditelji nisu ništa naslutili, brže-bolje upisali su: Miodrag Ivanišević. Šta bi drugo ako je od Ivaniševića.
Nadimak se nekako sam od sebe prilepio uz ime i prezime.
Godinama taj isti, što se ne zove Horhe Luis, već samo Migo, ispisuje najzaumnije skaske na srpskom, u kojima su san i java, kao u stvarnom životu, čudnovato prepleteni. Pokušajte da ih kao sijamske blizance razdvojite, iskusićete božju srdžbu.
Migu ni nakraj pameti nije da se petlja u rabote Svevišnjeg, malo li je što ga je obdario i da piše i da crta i da slika. Kao naš pradaleki predak pre 35.000 godina u pećinama Južne Afrike. Kremen-kamen u šake i stvaraj!
Izbegli Sarajlija (starinom iz Hercegovine), koji se skrasio u Beogradu, neizlečivo je zaljubljen u (od)gonetanje. Po obrazovanju je grafički dizajner i ilustrator pa svoje rukopisanje ukrašava svojim rukocrtanjem.
U prvoj knjizi „Rebusi i kako ih se rešiti” obelodanio je da su „stari Egipćani pisali kao što su govorili”. Zvuči poznato? Zvanično priznati otac srpske azbuke nije znao da čita hijeroglife, da ga oslobodimo svake sumnje.
I u drugoj, „Misterije i kako ih se rešiti (istraje li na tome „i kako ih se rešiti”, nijedna kosmička nepoznanica neće preostati), već na prvi pogled učiniće vam se da ste zalutali u izukrštane filmske skaske Rašomona nenadmašnog Akira Kurosave. I ostaćete u čudu, kao da ste maločas ugledali vanzemaljca, jer nijednu nije sasvim razmrsio.
Odnekud mi naviru znane reči slavnoga Fransisa Bejkona, engleskog filozofa i državnika: „Posao umetnika je da uvek produbi misteriju”. E, narečeni Horhe Luis Migo se toliko zaneo u produbljivanje da su ga neki, garavog lica i crnih ruku, načas ugledali na drugoj strani planete.
Zamislite, baš u Argentini, pretpostavljam da ga je srce odvuklo uzoru o kome se nije usudio ni da sanja. Zašto? Bojao se da ga kao mesečar svake noći ne pohodi, a daleko je to i za putnika koji se jedva svikao da korača sarajevskom kaldrmom. Nije lasno zakoračiti s kamenjara na kaldrmu.
Kako nam se Migo desio?
Desetogodišnji dečačić je uzalud pod nos ocu gurao sliku Velike sfinge iz „Politikinog zabavnika”: „Ove brazde u kamenu mogle su nastati samo od vode, jelda?” Ne okrenuvši glavu, glava porodice je nastavila šahovsko odmeravanje s komšijom.
A mogla je krajičkom oka da gvirne i ohrabri mališana, možda bi već tada batalio da goneta. Ali nije, zato ti, cenjeni čitaoče, nemaš drugog izbora: moraš barem dvaput sve da pročitaš od prve do poslednje stranice. Molim, nećeš valjda meni prepustiti da budem prvi kome je to pošlo za rukom?
Miodrag Ivanišević je dugogodišnji član ULUPUDS-a, majstor stripa i karikature. A najvećma je strastveni tragač za nerešenim zagonetkama, koje je napokon ukoričio pod nazivom „Misterije i kako ih se rešiti”.
(Da me ne biste svaki čas zivkali, poštovani čitaoci, jer sam sve stavio na videlo – mobilni i mejl, za rečenu knjigu se najpre raspitajte u „Vulkanovim” knjižara. Kinjite izdavača, a ne mene).
