Ништа се не догађа преко ноћи. Добро, не баш ништа, али не говоримо сада о томе. Реч је овде о књижевним метафорама, истинитијим него што мислимо, немилосрднијим него што желимо. А интернет из наслова – не, неће умрети, жив је и здрав је, да му је позавидети.
Горан Станковић
Прошло је три месеца од напуштања правног, медијског и теоријског концепта нет-неутралности, а већ се „свет променио”, како је рекла Толкинова виловњакиња Галадријела, стигао је на ред за читање познати Маркесов роман из наслова овог текста, а све чешће опседнути књижевним метафорама, намеће нам се и питање идентитета тог дигиталног „океана свесности”, соларисоидног ентитета више свести, уколико ипак није само огромна бара прљаве воде.
Али, ни Маркес, ни Лем више нису живи, и док је први знао све о догађајима који ће тек показати своју неумољивост, други је још на самом почетку исказао сав свој скептицизам спрам интернета. Kњижевне метафоре нам заправо пружају само увид како изгледа „квантна флуктуација празнине”: показују све, а не говоре ништа.
Наравно, ништа се драматично још
није догодило, тек ће уследити „форе
и фазони” на које смо, додуше, прилично
навикли током овог фртаља века
„слободног” интернета.
Три месеца пошто је америчко регулаторно тело (FCC – амерички РАТЕЛ) омогућило да „власници кабла” одређују шта ће тећи тим кабловима и колико брзо, прве последице се могу видети пуким тражењем неког егзотичнијег или филозофичнијег или уметничкијег појма на нету. Све што није поштанско сандуче, вавилонски каталог са истакнутим попустима за груповину или телевизијски стрим тоне испод хоризонта мирне воде, баш као што је „Титаник” потонуо са време највеће бонаце.
Све то полако нестаје, и нећемо ни
Приметити да нестаје. И ко зна шта
Још нећемо приметити када га више
не буде, јер парадоксално, интернет је
завио свет у велики заборав.
Наравно, ништа се драматично још није догодило, тек ће уследити „форе и фазони” на које смо, додуше, прилично навикли током овог фртаља века „слободног” интернета. Дивни, опскурни сајтови са артистичким и научним откачењацима, крађе и прекрађе филмова, текстова и сличица, блогови – што баш и није тако лоше јер се, руку на срце, показало да људи у већини случајева немају шта паметно да кажу, ситни его-бизниси, немотивисани изливи општељудске што љубави што мржње, сајтови хуманитараца и продаваца кућа на песку и магли… И шта све не…
Избор пакета у Португалији (Википедија)
Све то полако нестаје, и нећемо ни приметити да нестаје. И ко зна шта још нећемо приметити када га више не буде, јер парадоксално, интернет је завио свет у велики заборав. А мислили смо да ће све бити супротно. Велики српски лајф-коуч Душко Kовачевић је лепо написао у „Балканском шпијуну”: „Све је супротно од онога како изгледа”.
А како стварно изгледа то напуштање нет-неутралности? Прво, плаћаћемо више за мање, од једног до другог пакета интернет садржаја, ако вам је животни приоритет нет-шопинг нема зиме, имаћете првих хиљаду претрага за уживање. Љубитељима малог екрана стиже правда, и осветник њиховог срца, тај дивни стриминг да се случајно не загрцну док нетремичаре омиљене серије. А ко воли индивидуализирани огласник, „жуте стране” српског ПТТ-а са само његовим именом на свим странама, е за те долазе лепи дани.
И ако сте један од милиона и милијарди власника бесплатних сервиса за телефонирање „кроз цевку”, бићете задовољнији јер ће се сада зивкање родбине за мало дознака диљем света наплаћивати, колико год мало. За некога је и мало од малог много. Јесте ли власник Вибер-Вајбера? Нисте? Штета за вас. А и тај страшни интернет у мрачном бунару људске достојевштине – ма дајте, неће га бити више, полупаћемо га Торовим чекићем, његовим оружјем управо. Најлакше се гине од властите руке. Ратници светла ће победити интернет таме. А трљају руке и у Холивуду и у Боливуду, јер ће пиратима града Чикага бити још мало теже.
Једноставније, пружају се широм
отворена врата да „Гугл” или „Фејсбук”
од провајдера наплаћују приступ ономе
што нуде, а што ће ови други наплаћивати
од својих „понуђача”, и тако ће се та
пирамида наплаћивања спустити до
сваког од нас. Плаћам, дакле постојим.
Не, неће све то тако брзо стићи у Европу и диљем другог Трећег света. Понегде је већ стигао и раније него у домовини „океана свесности”, рецимо у земљи фада, где корисници бирају нет-пакете. А за узврат? Шта се заправо нуди тиме што ће све више плаћати право да се буде на нету, па био то појединац или „Гугл”? Kажу, боља инфраструктура, односно дебљи онај подводни кабл, чију изолацију сунђер Боб Kоцкалоне неће више моћи тек тако лако да прегризе. Добро, још понешто за тих 80 милијари долаза колико се кажу годишње улаже. Цео свет је Србија, свугде одјекује та слатка реч – инвестиције!
Заправо, и озбиљно говорећи, свако разуман је морао да очекује толкиновско „доба које се мења” и долазак „људи какви они јесту”. И овде није реч само о суптилним стратешким игрицама, што је најчешће само еуфемизам за подло-антиљудске активности „власника кабла” и „нет-точионица”, односно власника интернет инфраструктуре и власника садржаја. Једноставније, пружају се широм отворена врата да „Гугл” или „Фејсбук” од провајдера наплаћују приступ ономе што нуде, а што ће ови други наплаћивати од својих „понуђача”, и тако ће се та пирамида наплаћивања спустити до сваког од нас. Плаћам, дакле постојим.
Нет-неутралност или само нет (Википедија)
Две основне структуралне мантре победничког либералног капитализма, а то су оновчење свега и инвестиције, претварајући сваки друштвени однос у новчани однос а сваки новчани однос у виртуелни, уводе цео свет у одјек новца, одјек нићега. Опет, рат за слободни интернет није изгубљен једним поразом, нити добијен понеком победом хакерске визије слободног интернета за све.
Хераклитовски речено, све тече, без краја и почетка, па и та вечна борба. Само што све мање схватамо ко се бори против кога и на чијој страни. Једна чињеница каже да се интернет драстично променио последњих 10 година, број интернет могула се смањује, данас 30 највећих чини половину интернет саобраћаја. Истовремено, велики нет-играчи, а први ко други него „Гугл”, а други ко други него „Фејсбук”, уграђују своје инфраструктурне потребе у инфраструктуру великих нет-добављача топле воде у цревима. Све постаје хаотично и нерасплетиво, а можда се само то нама неупућенима тако чини. Никада праволинијска логика и „здрав разум” нису лакше падали на креш-тестовима него у последње време, и то баш на менталним моделима интернета.
Ништа се не догађа преко ноћи. Добро, не баш ништа, али не говоримо сада о томе. Реч је овде о књижевним метафорама, истинитијим него што мислимо, немилосрднијим него што желимо. А интернет из наслова – не, неће умрети, жив је и здрав је, да му је позавидети.
