Muškarci u proseku žive nekoliko godina kraće od žena, ali se ne zna zašto.
Prema podacima nemačkog Zavoda za statistiku, očekivani životni vek muškaraca i žena je u stalnom porastu tokom poslednjih nekoliko decenija, ali jedna razlika ostaje: muškarci u proseku i dalje umiru oko pet godina ranije od žena. Slično je širom sveta. Mogući razlog za to bi mogao biti Y-hromozom.Takozvani X-hromozomi i Y-hromozomi su deo genetskih informacija u ćelijama našeg tela. Žene u svojim ćelijama obično imaju dva X-hromozoma, dok muškarci imaju jedan X-hromozom i jedan Y-hromozom.
Muški hromozom je znatno manji od X-hromozoma i osigurava razvoj muških polnih karakteristika u embrionu.Međutim, starenjem, tokom ćelijske deobe Y-hromozom može da nestane. To je već neko vreme poznato u stručnim krugovima.Ta mutacija nije sasvim bezopasna, objašnjava kardiolog Andreas Cajer u Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu: „U poslednje dve ili tri godine bilo je studija koje su pokazale da se gubitkom ovog hromozoma češće pojavljuju kardiovaskularne bolesti, Alchajmerova bolest, dijabetes, a i klasična bolest makularne degeneracije povezane sa starenjem, dakle lagani gubitak vida. I nadovezujući se na to, postavlja se pitanje: Kako je to moguće?”
Gubitak Y-hromozoma javlja se prvenstveno u ćelijama koje svakog dana proizvode milijarde krvnih zrnaca u koštanoj srži. Ako takva krvna matična ćelija izgubi Y-hromozom, neće ga imati ni svi njeni potomci, a često baš takve proizvode čak i više novih krvnih zrnaca od drugih.Prema Cajerovim rečima, ovom mutacijom je pogođeno oko 40 odsto muškaraca starijih od 70 godina, a svega oko pet odsto 45-godišnjaka.Međutim, ne gube sve krvne matične ćelije Y-hromozom – nego se stvara takozvani mozaik ćelija sa različitim oblicima genetskih informacija.Istraživački tim koje predvodi ovaj kardiolog želi da sazna koje promene su posledica nedostatka Y-hromozoma. Jer uključivanje ili isključivanje gena moglo bi da pokrene patološke procese u telu.Pokazalo se da su krvne ćelije bez Y-hromozoma znatno učestalije kod muškaraca sa srčanim oboljenjima nego kod zdravih.U eksperimentima na životinjama u SAD pokazali su važnu ulogu Y-hromozoma u zdravlju. Krvne ćelije bez Y-hromozoma kod životinja su pokrenule zapaljenske procese – u srcu, plućima i bubrezima.
Rezultat: tkivo se menja u takozvanu fibrozu, zadebljano i stvrdnuto kao ožiljak. Takvi ožiljci čine srce tvrđim i manje sposobnim za pumpanje. Još nije razjašnjeno da li se ovo otkriće može primeniti i na ljude.Ali ćelije pacijenata u Univerzitetskoj bolnici u Frankfurtu su, takođe, proizvele više supstanci koje izazivaju upalu: Zbog toga se erujemo da se rezultati istraživanja na miševima mogu primeniti i na ljude.Za posledice nedostatka Y-hromozoma ne postoji terapija, a nije poznato da li se njihov gubitak može sprečiti.Ali, postoje e životne navike koje ga podstiču. Kardiolog Cajer stoga preporučuje muškarcima da budu fizički aktivni, da ne puše i da izbegavaju stres.
(RTS)
