Istraživači Instituta za virologiju, proučičili su uzorke krvi 32 osobe. Sve su bile zaražene, ali su samostalno, dakle bez terapije, razvile snažan i veoma delotvoran imunološki odgovor kroz antitela protiv HIV virusa.
Od 1981. godine, kada je bolest postala poznata, AIDS je odneo 44 miliona života širom sveta. Smatra se jednom od najtežih epidemija u istoriji čovečanstva. Iako je broj smrtnih slučajeva vremenom opao zahvaljujući edukaciji i preventivnim merama, ljudi i dalje umiru od posledica ove bolesti. Tokom 2024. umrlo je oko 630.000 ljudi. Zbog toga otkriće Univerzitetske klinike u Kelnu budi novu nadu da bi moglo predstavljati još jedno oružje u borbi protiv side, piše Deutche Welle.
Istraživački tim koji predvodi Florijan Klajn, rukovodilacInstituta za virologiju, proučio je uzorke krvi 32 osobe. Sve su bilr zaražene, ali su samostalno, dakle bez terapije, razvile snažan i veoma delotvoran imunološki odgovor kroz antitela protiv virusa. Naučnici su u laboratorijitestirali više od 800 različitih antitela iz tih uzoraka, ispitujući njihovu sposobnost neutralidsnja virusa. Jedno, pod oznakom 04_A06, posebno se istaklo. Ovo antitelo blokira mesto pomoću kojeg se virus veže za ćelije domaćina tokom infekcije. Na taj način sprečava ulazak virusa. Kada virus uđe u ćeliju, on preuzima njene funkcije i koristi ih za vlastito umnožavanje, čime dugoročno slabi imunološki sistem.
Plan za proizvodnju antitela nalazi se u ljudskom imunološkom sistemu, u B-limfocitima. Kada dođu u kontakt s patogenima, ti limfociti sazrevaju u plazma ćelije koje proizvode velike količine antitela, među njima i 04_A06. Istraživači su dešifrovali genetski plan za njegovo stvaranje i reprodukovali ga. „Znači, više nije potrebno uzimati krv pacijenata, već se taj genetski plan može umetnuti u drugu ćeliju i reći joj: proizvedi ovaj protein – odnosno ovo antitelo.
U eksperimentima na miševima koji su nosili komponente ljudskog imunološkog sistema i bili zaraženi sidom antitelo 04_A06 je potpuno neutralisalo većinu virusa. Istraživači su sproveli testove na oko 340 različitih varijanti oboljenja, uključujući one koje su već bile otporne na druga antitela. „Virusi su vrlo raznoliki i to je razlog zašto je HIV teško lečiti, jer postoji velika genetska raznolikost među virusima”, objašnjava Klajn. Novootkriveno antitelo, međutim, neutralisalo je 98 posto testiranih varijanti.
Dakle, 04_A06 mogao bi pomoći ljudima koji su zaraženi jer virusu onemogućava pristup ćeliji. „Veže se za receptor virusa, blokira ga i tako sprečava da zarazi ciljanu ćeliju. Osim toga, virusi koji su označeni antitelima lakše se prepoznaju i uništavaju od strane imunološkog sistema. Ovo antitelo moglo bi se koristiti i preventivno da se spreči infekcija. Ako antitelo već postoji u telu, virus koji uđe biva odmah zaustavljen pre nego što zarazi ćeliju. ovo antitelo moglo bi delovati kao pasivna imunizacija. Suprotno tome, aktivna imunizacija podrazumeva vakcinu koja omogućava telu da samo proizvodi antitela, ali takve još nema. Postoje istraživanja s mRNK cepivom koje bi trebalo pospešiti imunološki sistem da reaguje na određeni protein iz ovojnice virusa. Do sada je ovaj pristup testiran samo na jednoj varijanti virusa.
Trenutno se različiti lekovi u obliku tableta ili injekcija koriste za profilaksu protiv infekcija, i to s velikim uspehom. Ipak, tablete se najčešće moraju uzimati svakodnevno. Dugotrajni s depoučinkom, poput onih koji sadrže lenakapavir, već su odobreni u SAD i EU, ali se u EU još ne prodaju. Ideja iza profilakse antitelima poput 04_A06, objašnjava Klajn, jeste: „Da se izbegne svakodnevno uzimanje tableta jer bi postojala verovatnoća više od 90 posto da se infekcija spreči”. Profilaksa antitelima uzimala bi se otprilike svakih šest meseci. Do sada su otkrivena i druga antitela širokog delovanja, ali je „04_A06 definitivno izuzetno snažan predstavnik te grupe”, ocenjuje Aleksandra Trkola, rukovpdoteljka Instituta za medicinsku virologiju Univerziteta u Cirihu. „Teoretski, 04_A06 sam postiže učinak koja se inače dostiže samo kombinacijom više antitela.”
Snažan znači: čak i kada se mala količina antitiela primeni na zaražene ćelije, učinak je vrlo izražen. To je važno ako bi se otkriće iz Kelna jednog dana pretvorilo u lek koji se daje injekcijom. Jer može se primeniti samo ograničena količina – a davanje 20 injekcija ne bi bilo samo neugodno, već bi i proizvodnja leka bila vrlo skupa. Međutim, do stvarnog leka na temelju 04_A06 moglo bi proći dosta vremena, smatra Krištof Špiner, šef odseka za infektologiju na Univerzotetskoj klinici Rechts der Isar u Minhenu. On napominje da su rezultati iz Kelna za sada samo laboratorijski podaci, „pa se delotvornost ne može neposredno preneti na stvarne životne uslove”. Potrebne su nove studije o doziranju, bzbednosti i učinku delovanja antitela. I Aleksandra Trkola upozorava: „Još ne možemo znati hoće li se antitelo pokazati uspešnim i u kliničkoj primeni”. Ipak, dodaje: „Nagoveštaj su svakako vrlo ohrabrujući.”
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
