Научници су након анализе остатака открили да древни Ирци нису подносили лактозу, односно да нису могли сварити лактозу у млеку.
Неки припадници каменог доба с подручја Ирске оставили су тела својих мртвих у природној стеновитој комори на планини. Научници су помоћу генетске анализе два тела утврдили да су ти древни ирски мештани имали тамнију кожу, као и многи други становници Европе из тог раздобља, и да су живели у прилично великим заједницама. Kомору у стени је 2016. године случајно открио планинар који је истраживао планину Бенгорм на северозападу Ирске. Kада је на поду угледао људске остатке, одмах је позвао полицију. Kасније се испоставило да су кости старе хиљаде година, па су налазиште преузели археолози.
„Ради се о налазишту из неолита које нико није дирао 4.500 до 5.000 година”, рекла је археолошкиња Мерион Дауд из Техничког института Слиго у Ирској. Стручњаци су пронашли 4.899 фрагмената костију најмање осам особа, одраслих и деце. Међутим, та комора није служила као њихово последње почивалиште, него као привремен простор у који су се стављала тела док се месо не разгради, а затим би се лобања и веће кости однели на неко друго место. Зато су у комори и остали само мањи делови костију. Такви разрађени погребни ритуали биле су уобичајени у неолиту, последњем раздобљу каменог доба, пише New Scientist.
Научници су након анализе остатака открили да древни Ирци нису подносили лактозу, односно да нису могли сварити лактозу у млеку. Данас већина Европљана то може, а та особина је стечена тек у последњих 5.000 година, хиљадама година након што су људи почели држати животиње које дају млеко, попут крава. Пољопривредници из неолита су, вероватно, прерађивали млеко да би уклонили већину лактозе, рекао је Карлес Лалуеза-Фокс из Института за еволуциону биологију у Барцелони. „Ако направите сир, нећете више имати проблема с лактозом”, додао је он.
ДНK анализа два тела показала је да су она била „средње до тамне” боје коже и да је њихова пут више подсећала на ону карактеристичну за Блиски исток или Медитеран. „Имамо навику да пројектујемо тренутни распон боје коже на прошле популације. Заправо, боја наше пути се мења или варира већ 900.000 година, па су наше претпоставке врло често погрешне”, рекла је генетичарка Лара Касиди са Универзитета Тринити колеџ у Дублину.
(Изво Индекс)
