ЛИЦЕ ВЕЧНОСТИ

ИЗМЕРЕНА ТАЈНА СИЛА

Мохамед Абдулах, Универзитет Риверсајд

Група америчких астрофизичара успела је да најпрецизније измери количину материје у свемиру, што је до сада представљало вечну тајну. Према резултату објављеном у часопису Astrophysical Journal, од укупне количине материје и енергије које чине свемир, материја износи 31,5 посто, плус-минус 1,3 посто.

Осталих 68,5 посто је тамна енергија, тајанствена сила која узрокује убрзавање ширења свемира током времена, што је најпре закључено посматрањем удаљених звезда у експлозији касних 1990-их. Другим речима, ово значи да је укупна количина материје у свемиру еквивалентна 66 билиона трилиона (1021) пута маси нашег Сунца, рекао је Мохамед Абдулах свршени студент Калифорнијског универзитета у Риверсајду и водећи аутор истраживања, преноси Јутарњи лист.

Већи део ове материје, 80 посто, назива се тамном материјом. Њена природа још није позната, али се може састојати од неке још увек неоткривене субатомске честице. Последња мерења добро одговарају вредностима која су претходно истражиле друге групе научника које су користиле другачије космолошке технике, попут мерења температурних флуктуација код нискоенергетске радијације преостале од Великог праска.

„Ово је стогодишњи процес и с временом постајемо прецизнији, рекла је Џилијан Вилсон, коауторка истраживања и професорка на Калифорнијском универзитету Риверсајд.

„Једноставно је сјајно што можемо да направимо тако темељно мерење свемира, а у исто време да не напустимо планету Земљу, додала је. Како се заправо мери свемир?

Легендарни астроном Фриц Цвики је прва особа која је посумњала у постојање тамне материје у групама галаксија током 1930-их.

Група научника је усавршила 90 година стару технику која укључује посматрање начина на које галаксије орбитирају унутар гроздова галаксија – огромних система који садрже хиљаде галаксија. Из ових запажања схватили су колико је снажан гравитациони трзај сваког галактичког грозда, из чега се потом може израчунати укупна маса тог скупа.

У ствари, објаснила је Вилсон, њихову технику је првобитно развио легендарни астроном Фриц Цвики, прва особа која је посумњала у постојање тамне материје у групама галаксија током 1930-их. Он је приметио да је удружена гравитациона маса галаксија које је посматрао у оближњој групи галаксија Кома била недовољна да спречи те галаксије да не одлете једна од друге, па је закључио да у целој причи мора да постоји друга невидљива материја. Група стручњака с Калифорнијског универзитета усавршила је Цвикијеву технику, развивши уређај ког су назвали GalWeight, који прецизније утврђује које галаксије припадају одређеном грозду, а које не.


Тродимензионална карта космоса (
SDSS)

Применили су свој уређај на Sloan Digital Sky Survey, најдетаљнију тродимензионалну карту свемира, измеривши масу од 1.800 група галаксија и тако израдивши каталог. Напослетку, упоредили су број галактичких гроздова које су проматрали према јединици волумена у свом каталогу наспрам серије компјутерских симулација, од којих је свака учитавала другачију вредност за укупну материју свемира. Симулације са премало материје имале су неколико гроздова, док су их оне с превише материје имале много. Вредност коју су пронашли и назвали Goldilocks (Златокоса) савршено одговара симулацији.

Вилсон је објаснила да би нас прецизнија мера укупне количине материје свемира могла одвести корак ближе схватању природе тамне материје, „јер знамо тачно колико материје требамо да тражимо кад научници врше честичне експерименте.

Такође, „укупна количина тамне материје и тамне енергије говори нам о судбини свемира, додала је, са прецизним научним консензусом да идемо према „Великом замрзавању кад се галаксије удаљавају једна од друге, а звезде у тим галаксијама временом остају без погонског горива.

(Извор Спутњик)

О аутору

Stanko

Оставите коментар