Као гром из ведра неба одјекнуло је да су научници знали за мање од хиљадитог делића процента, а то је тек милион и 200.000 живих врста. Чак 99,999 одсто свеукупног изобиља остало је непознато! Где су се до сада скривале?
Станко Стојиљковић
Шест дана је Свевишљи неуморно стварао, а седмог узео предах. (Годишње одморе је кудикамо касније одобрио). Коликим је врстама за то време живот удахнуо? Запис нигде није оставио, као што је Мојсију десет заповести. Зашто је тако поступио?
Очигледно се поиграо са својом најсавршенијом творевином – човеком. Мало ли је што му је подарио ум, нека се мучи и довија да одгонетне божански наум. Зато је као гром из ведра неба скоро одјекнуло да су научници до сада знали мање од хиљадитог делића процента живих врста, а то је милион и 200.000. Чак 99,999 одсто свеукупног изобиља остало је непознато!
И тако се долази од процене да је
разноврсје невидиљивог живота
знатно веће него што се може замислити.
На Земљи обитава око хиљаду милијарди (трилион) свакојаких створења, а малтене сва се сврставају у микроорганизме који већином измичу опажању голим оком, а то су бактерије, гљивице, археје (прабактерије), зелене алге, планктони и тако редом. Једни микробиолози увршћују и вирусе, други их сматрају неживим; стога су остали на размеђи неживог и живог.
Изузев Антарктика
Шта су урадили двојица америчких истраживача, Џеј Ленон и Кенет Лоси са Универзитета Индијана? Објединили су највеће доступне скупове података према најновија еколошка правилима и подвргли их најсавременијем поступку генетског разврставања (секвенцирање), сачинивши тако најстрожу процену броја микроорганизама.
Прегледали су 20.376 засебних база података за археје (прабактерије), бактерије, микроскопске гљивице и 14.862 живих заједница на дрвећу, птица и сисара. Све у свему, пет милиона и 600.000 микроскопских и немикроскопских врста са 35.000 станишта широм наше планете, у океанима и на континентима, изузев Антарктика.
„Процена броја врста на Земљи један је од највећих изазова у биологији”, наглашава Џеј Ленон, додавши да „све доскора нисмо имали алатке којима бисмо заиста проценили број врста микроба у природн”. Поступак генетског разврставања, наиме, широм је отворио врата истраживачима у нове увиде.
Микроорганизми су одвише малецни облици да би се опазили без снажних микроскопа, због чега су их многи пређашњи покушаји занемарили или су се заснивали на скромним подацима. Претпостави ли се да их у граму земљишта има до једне милијарде, тај износ се за 20 редова величине увећава! И тако се долази од процене да је разноврсје невидиљивог живота знатно веће него што се може замислити.
Бактерије свуда (Википедија)
Од свих одраније познатих, око 10.000 је узгајано у лабораторијама, а нешто мање до 100.000 је генетски разврстано. Најновије проучавање, међутим, наговешћује да очекује најмање 100.000 пута више непознатих врста и да сто милиона мора темељно да се изучи.
Шест царства
Зна ли се, коначно, како је живот настао?
Одговор је стигао с комете Чурјумов-Герасименко на којој је „Розета” открила један од битних органских састојака, чиме се потврђује давнашње нагађање да су их ова небеска тела одавно испоручила Земљи. Поменута летелица Европске свемирске агенције (ЕСА) неколико пута је уочила аминокиселину глицин помоћу које живи организми стварају (синтеттизују) протеине.
А живот, шта то беше? Најкраће,
то је облик постојања свих живих
бића, за чији су настанак неопходни
вода, ваздух, топлота и светлост.
Глицин је раније посредно опажен у узорцима који су на нашу планету стигли 2004. године с комете Вајлд-2. С обзиром да су били загађени, то је отежало веродостојну анализу. Речено откриће указује да је глицин уобичајен у деловима космоса у којима се образују звезде и планете. Ако су аминокиселине свуда, живот се могао појавити у било којем космичком кутку.
У прашини поменуте репатице препознати су и други органски молекули, а први пут и фосфор, кључни хемијски елемент за ДНК и ћелијске мембране у свим живим организмима.
Астробиолози већ дуго расправљају да ли се и како живот пре неколико милијарди година запатио на Земљи, имајући у виду да су се комете и астероиди са органским тварима учестало скончавали у њеним праокеанима.
А живот, шта то беше? Најкраће речено, то је облик постојања свих живих бића, за чији су настанак неопходни вода, ваздух, топлота и светлост, а његово најмање устројство представља ћелија. За разлику од неживе материје, највише се одликује сложеним једињењима утемељеним на угљенику. Сва жива бића се деле на шест царства: животиње (и свакако, човек), биљке, гљивице, праживотиње, бактерије и алге.
Човек киборг
Да ли је човек само човек? Судећи према налазима обелодањеним пре деценије у угледном часопису „Наука” (Science), он је својеврсни биолошки киборг или мешанац, чудесан спој људских и бактеријских гена. С генетске тачке гледишта, није сасвим човек!
Сарадници Института за геномска истраживања (САД) су у стомаку најумнијег двоношца пронашли стотине разноврсних микроорганизама који имају важну улогу у варењу и имуној одбрани од уљеза. На основу тога су закључили да је то, заиста, заједница (симбиоза) најпростијег и најсложенијег организма на Земљи, у којој се увелико један на други ослања.
Човек се милионима година мења
и усавршава, с бактеријама као
вечитим пратиоцима, које често
преузимају улоге битне за његов опстанак.
Испада да је разумни двоножац необична мешавина људских и бактеријских ћелија. „По неким проценама готово 90 посто ћелија у нашем телу су бактерије”, објашњава Стивен Џил, молекуларни биолог на Универзитету Њујорк у Бафалу. Другим речима, човеков живот зависи од микроба: свака промена у броју – мањак или вишак – изазива тегобе у метаболизму и настанак болести.
Човек киборг: Вилендорфска Венера (Википедија)
Човек се милионима година мења и усавршава, с бактеријама као вечитим пратиоцима, које често преузимају улоге битне за његов опстанак. Једна од најважнијих испомоћи огледа се у разлагању лекова, што би могло, како се очекује, да утре пут бољем лечењу свакога понаособ.
Стивен Џил је са сарадницима проучио ДНК измета троје одраслих и уочио да је велики део бактеријског порекла. Упоредио је прочитане наследне јединице познатих бактерија и људски геном (збирка свих гена) и открио да то што називамо микробски живот – збир наследног материјала микроба у доњем стомаку – укључује више од 60 хиљада гена. Више него двоструко у поређењу с човеком!
Од разврстаних одсечака ДНК, само један до пет одсто није потицало из бактерија! Научници су били и те како изненађени. Чија је, дакле, планета коју је човек присвојио?
Холанђанин с лећом
Убедљиво највећи део масе ових микроорганизама с којима људи деле животни простор, више до 99 процената, чине доброћудни сојеви који нису паразити. Бактерије је, иначе, први опазио Холанђанин Антони фан Левенхук 1676. године, користећи микроскоп с једном лећом који је сам направио. Прозвао их је – анималкули. Назив бактерија знатно касније први је употребио Кристијан Готфрид Еренберг – 1828.
У сваком случају, Земља ће постати
ненастањива за,
отприлике, половину
века трајања Сунца.
Око десет пута више бактерија има у ћелијама од самих ћелија у људском телу, од чега претежно у кожи и стомаку. Претече данашњих били су једноћелијски организми који су се појавили пре око четити милијарде година на Земљи. Готово следеће три милијарде година сав живот се састојао од сићушних (микроскопски) организама, претежно од прабактерија (археје) и бактерија.
У граму тла уобичајено се налази 40 милиона бактерија, а милион у милилитру свеже воде. Када се све обједини, на Земљи има приближно пет квинтилиона бактерија (5×1030), чинећи укупну биомасу планете, што надмашује све биљке и животиње заједно.
Колико ће живот на нашој планети потрајати?
Гасовити омотач омогућиће му да буја милијарду година дуже него што се раније рачунало – највише још 2,3 милијарде. У сваком случају, Земља ће постати ненастањива за, отприлике, половину века трајања Сунца, што је важна чињеница коју ваља разматрати у трагању за живим створењима на другим планета.
Следећих неколико стотина милиона година наша звезда сијаће све јаче и јаче, узрокујући да се Земља прегреје и постане неподношљива за ма које биљке и животиње. Претходни прорачуни су предвидели да је преостало још пола милиона година, најновији указују да је улога атмосферског притиска у одржавању постојане температуре у астрономским размерама била занемарена.
Уосталом, ваздушни притисак је кључна променљива у целокупном учинку „стаклене баште”, јер одређује колико ће инфрацрвеног зрачења упити наречени гасови (угљен-диоксид и други). Виши притисак означава већи постотак упијања, отуда и више топлоте. Нижи испољава, свакако, обратно деловање.
