МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ИЗУМРЕЋЕ ЗБОГ СЕКСА

739 pregleda
Shutterstock

Угрожени мужјаци северноаустралијских торбарских мачака су неиспавани због превелике количине сексуалне активности – што би их могло напослетку и убити, наводе научници. Наиме, ново истраживање је показало да мужјаци ове врсте торбара преваљују велика растојања у потрази за партнерком, због чега не спавају колико би требало. То би могло објаснити зашто се обично током једне сезоне парења размножавају до смрти док женке, с друге стране, могу живети до четири године, пише BBC.

Они прелазе велике удаљености да би се парили што је чешће могуће и чини се да је њихов нагон толико јак да се одричу спавања да би више времена проводили тражећи женке”, рекао је биолог Кристофер Клементе са Универзитета Сунчана обала у Аустралији. Научници су посматрали понашање мужјака и женки северноаустралијских торбарских мачака (Dasyurus hallucatus) на Груте ајланду, острву близу обале аустралијске Северне територије. Неки су у једној ноћи препешачили више од 10 километара. С обзиром на то да се ради о малој животињи, то је исто као да човек превали 40 километара.

Открили су да мужјаци привлаче и више паразита, вероватно зато што не посвећују довољно времена својој хигијени јер желе максимално да искористр сваку сезону парења. И додају да мужјаци нису толико опрезни као женке док траже храну или избегавају гтанљивце.Због недостатка сна и повезаних симптома, не стигну да се опораве. То би могло објаснити зашто толико мужјака умире након сезоне парења. Постају лак плен, лакше их прегазе аутомобили или једноставно угину од исцрпљености”, казао је биолог Џошуа Гашк.

Према организацији Australian Wildlife Conservancy, преостало их је око 100.000 северних, с тиме да њихов број нагло опада. Угрожава их и губитак станишта, мачке луталице, а знају се и отровати жабама крастачама. Истраживање насловљено Resting disparity in quoll semelparity: examining the sex-linked behaviours of wild roaming northern quolls (Dasyurus hallucatus) during breeding season објављено је у часопису Р Royal Society Open Science.

(Индекс)

О аутору

administrator

Оставите коментар