Да није било уплитања овог гасовитог дива, она је могла имати сасвим угодну климу која је могла подржавати развој живота.
Према најновијем истраживању, Јупитер је одговоран за то што је Венера данас узаврела и негостољубива планета с облацима пуним киселине. Да није било уплитања овог гасовитог дива, она је могла имати сасвим угодну климу која је могла подржавати развој живота. Наиме, нова студија сугерише да је гравитационо поље Јупитера гурнуло Венеру ближе Сунцу, при чему је дошло до ефекта стакленика након чега су испарили сви океани.
Сада је на Венери дневна температура толико висока да би се могло растопити олово, а атмосфера је густа и отровна, испуњена угљен-диоксидом. Планета је пуна жућкастих облака сумпорне киселине. Ради се о најтоплијој планети у нашем Сунчевом систему, иако је Меркур ближи Сунцу. Температуре на Венери се крећу око 465 Целзијусових степени.
Научници су путем рачунарског модела који је пратио разне положаје планета у Сунчевој породици открили да би Венера имала тачно такву орбиту какву има данас да ју је у њу гурнуо Јупитер када се одмакнуо од Сунца пре отприлике милијарду година, пише ScienceAlert. „У складу с миграцијама Јупитера, Венера је пролазила кроз драматичне климатске промене. Прво се све више загревала, а затим хладила и изгубила океане”, објаснио је астробиолог Стивен Kејн са Универзитета Kалифорнија.
Венера, наиме, има врло једноличну и кружну орбиту око Сунца, што је необично јер већина планета има елиптичну орбиту при којој удаљеност од Сунца варира током године. Научници сматрају да је Венера имала много гостољубивију климу када јој је орбита била више елиптична. Јупитер је изузетно велика планета и има двоструко већу масу од свих планета у Сунчевом систему заједно, стога није ни чудо да је његов развој утицао на путање и климу других небеских тела.
Ако је на Венери у прошлости постојао живот, вероватно није преживео овакву климатску промену, сматрају научници. Иако је недавно откривено да у атмосфери Венере има трагова гаса фосфина, што може указати на постојање живота, стручњаци су скептични јер би у том случају микроби морали преживљавати паклене услове током последњих милијарду година. „Вероватно постоје неки други процеси који објашњавају појаву фосфина”, рекао је Кејн. Истраживање под називом Could the Migration of Jupiter Have Accelerated the Atmospheric Evolution of Venus? објављено је у часопису Planetary Science Journal.
(Извор Индекс)
