Старење се често доживљава као спор и поступан процес, но научна истраживања показују да то није увек тако. Ако сте се икада пробудили, погледали у огледало и помислили да сте остарели преко ноћи, можда нисте све умислили. Наиме, студија из 2024. године која се бавила молекуларним променама повезаним са старењем открила је да људи пролазе кроз два раздобља наглог убрзања старења: једно у просечном добу од 44 године, а друго око 60. године, пише Science Alert. „Не мењамо се само поступно, временом се догађају неке доиста драматичне промене”, појаснио је генетичар Мајкл Снајдер са Универзитета Станфорд у августу 2024. године, када је истраживање објављено. „Показало се да су средње четрдесете време драматичних промена, као и ране шездесете. То важи без обзира на то коју врсту молекула посматрамо.”
Старење је сложен процес повезан с повећаним ризиком од разних болести, попут Алцхајмерове и кардиоваскуларних болести, чији ризик не расте поступно, већ нагло ескалира након одређеног узраста. Да боље разумеју те промене и смисле начине ублажавања, Снајдер и сарадници детаљно су истражили биологију старења. У ту сврху пратили су групу од 108 одраслих особа које су неколико година, сваких пар месеци, давале биолошке узорке. Наичници су анализирали широк спектар биомолекула, укључујући РНK, протеине, липиде и микробиоме из црева, коже, носа и усне шупљине, прикупивши 135.239 биолошких параметара. Током тог опсежног прикупљања које је резултирало с више од 246 милијарди податковних тачака, тражили су обрасце у променама повезаним са старењем.
Анализа је открила да се заступљеност бројних молекула у организму изразито мења у две животне фазе. Чак 81 посто свих проучаваних молекула показало је промене у току једног или оба ова раздобља. Промене су досегле врхунац прво средином четрдесетих, а затим поново у раним шездесетима, с нешто другачијим молекуларним обрасцима за свако раздобље. Први врхунац у средњим четрдесетима показао је промене у молекулима повезаним с метаболизмом липида, кофеина и алкохола, кардиоваскуларним болестима и поремећајима функције коже и мишића. Други врхунац у раним шездесетима био је повезан с метаболизмом угљених хидрата и кофеина, кардиоваскуларним болестима, променама на кожи и мишићима, регулацијом имунолошког система и функцијом бубрега.
Иако се први врхунац поклапа с раздобљем када жене обично улазе у перименопаузу или менопаузу, истраживачи су искључили ту појаву као главни узрок. Наиме, и мушкарци су у истом добу пролазили кроз значајне молекуларне промене. „То сугерише да, иако менопауза или перименопауза могу придонети променама уоченим код жена у средњим четрдесетима, вероватно постоје и други, значајнији чиниоци који утичу на те промене и код мушкараца и код жена”, објаснио је метаболичар и главни аутор студије Kсиаотао Шен. „Препознавање и проучавање тих чинилца требало би да буде приоритет за будућа истраживања.” Аутори студије напомињу да је број испитаника био релативно мален и да су анализирали ограничен скуп биолошких узорака особа од 25 до 70 година. Будућа истраживања могла би се детаљније бавити овим феноменом на већем броју испитаникада би се боље разумело како се људско тело мења током времена.
(AI илустрација)
(Индекс)
