Статистика показује да се скоро код сваког петог човека на планети јавља неки вид алергијске реакције на поједине врсте биљака. А у Србији, у којој је свака пета узрочник?
Топлији временски услови: више температуре у зимским месецима, ранији почетак пролећа и дужи период вегетације током године створили су повољније услове за раст и размножавање биљака, укључујући и оне које могу да изазову алергију.
Према подацима СЗО у протеклих
25 година нагло је порастао број људи
са алергијским манифестацијама.
На подручју Србије постоје три периода цветања алергених биљака: ранопролећни, летњи и летње – јесењи. Ранопролећни период обухвата сезону цветања дрвећа и грмља. Иако дрвеће почиње да цвета још у фебруару и марту то се наставља све до јуна. Прво цветају: леска, јова, врба, брест, бреза, јавор, храст, липа, кедар.
Сезона цветања трава почиње од друге половине маја и траје до краја јула, а поједине траве цветају и до краја септембра. Коровске биљке цветају од друге декаде јула, до краја октобра.Тада цветају амброзија, пепељуга, коприва, штир, боквица и др. Максимална концентрација полена корова је током августа и прве половине септембра.
Шта заправо значи бити алергичан? То значи бити изузетно осетљив на једну или више материја. Реч алергија, иначе, потиче од грчких речи allos и ergon, што значи другачије реаговање.
Протеини цветног праха
Имунолошки систем штити организам од штетних микроорганизама стварањем антитела, али у случају алергије ствара антитела против нешкодљивих материја које се налазе у природи. Алергенима се, иначе, називају супстанце које могу да изазову алергијске реакције. Најчешћи алергени су храна, хемикалије, лекови, кућна прашина, честице које отпадају са домаћих животиња, полен биљака.
Зрна полена или цветног праха сврставају
се у највеће природне аларгене у ваздуху.
Алергије се чешће јављају у развијеним земљама, код градског становништва и млађих људи. „Алергије су обољења која су узрокована неадекватним одговором организма на различите алергене. Да би дошло до алергијске реакције потребно је да човек има одређену предиспозицију за то”, каже лекар др Љиљана Бајић Бибић.
Алергено дејство биљака испољава се не само преко полена већ и преко супстанци које изазивају контактне алергије. Ипак, зрна полена или цветног праха сврставају се у највеће природне аларгене у ваздуху. „Шта значи да полен има алергена својства? Значи да поленово зрно мора у себи да садржи алергене материје које ће изазвати имуни одговор код човека”, објашњава биолог др Марко Несторовић.
Алергена својства полена потичу заправо од хемијских једињења која се налазе на површини и унутар самог поленовог зрна. Полен сваке биљне врсте је потенцијални алерген јер су његови протеини страни нашем организму. На пример, код полена амброзије постоји шест алергених протеина. Особе које су осетљиве на једну врсту полена, обично су алергичне и на друге врсте.
Угљен-диоксид и полен
Шта се догађа у организму када неко има алергију на полен? Антигени из поленовог зрна се растварају на слузници организма са којим дођу у контакт што покреће деловање имунолошког система односно стварање антитела и ослобађање антиифламаторних материја какав је и хистамин. Ове антиинфламаторне материје делују на крвне судове и плућа и доводе до алергијске реакције.
Симптоми поленске кијавице су запушеност, секреција и свраб носа, кијање, сузење и свраб очију, осећај гребања и свраба у грлу, као и суви надражајни кашаљ. Умор и исцрпљеност обично прате поленску алергију. На број и састав поленових зрна утичу: клима, састав флоре, метеоролошке прилике и поједини хемијски фактори.
Глобално отопљавање и већа концентрација угљен-диоксида у ваздуху утичу на биљке, јер оне не само да почињу да цветају раније, већ се дешава да цветају и два пута у току сезоне, и уједно шире своје ареале на нове територије, што све скупа повећава концентрацију полена у ваздуху.
„Полен изложен аерозагађењу показује брже морфолошке промене, већу деградацију, лакше отпуштање алергених материја. У ствари, долази до измене алергогеног потенцијала полена што узрокује повећану учесталост алергијских обољења”, каже др Марко Несторовић.
Према подацима СЗО у протеклих двадесетпет година нагло је порастао број људи са алергијским манифестацијама. У флори Србије има негде око 150 врста алергених биљака. Ако то упоредимо са укупним бројем врста на овом простору можемо закључити да је то негде око пет одсто укупне флоре Србије.
(Александра Божовић, РТС)
