СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

КАД ФОСИЛИ УТИХНУ

Wikipedia

Недавно је група научника – предвођена кинеским палеонтологом Ђан-ксуан Феном (Jun-xuan Fan) са Универзитета у Нанђингу – уз помоћ четвртог најмоћнијег компјутера на свету, суперкомпјутера названог Tianhe II, успела да обради податке о више од 11.000 фосила врста које су живеле од пре отприлике 540 до пре 250 милиона година.

Од шездесетих година претходног века, палеонтолози су почели да систематски анализирају фосилни запис, откривајући на тај начин бројна масовна изумирања и периоде током којих је живот на Земљи бујао. Ипак, треба узети у обзир то да већина организама за собом није оставила никакав фосилни траг, а од оних који то јесу учинили, само је мали део пронађен.

Зато је тешко са сигурношћу рећи да ли промене у фосилном запису означавају истинске заокрете у историји планете, као што су то масовна изумирања, или је можда реч о томе да само тренутно нема фосилних налаза.

Чак и кад утврде да је дошло до некаквих значајних промена у биодиверзитету, због недовољно прецизних техника датирања, палеонтолози су тешко успевали да их временски тачно лоцирају унутар, милионима година дугих, геолошких доба.

Међутим, недавно је група научника – предвођена кинеским палеонтологом Ђан-ксуан Феном (Jun-xuan Fan) са Универзитета у Нанђингу – уз помоћ четвртог најмоћнијег компјутера на свету, суперкомпјутера названог Tianhe II, успела да обради податке о више од 11.000 фосила врста које су живеле од пре отприлике 540 до пре 250 милиона година. Резултат овог истраживања, објављеног у научном часопису Science, јесте историја живота током овог периода, раног палеозоика, у којем су истраживачи успели да прецизније временски одреде успон и пад ових врста током диверзификација и масовних изумирања.

Историјски размаци, у којима сада могу да се лоцирају ове промене, нису више дуги милионима већ само 26.000 година. „То је заиста задивљујуће, истиче Питер Вагнер, палеонтолог и еволуциони биолог са Универзитета Небраска-Линколн, који није учествовао у поменутом раду. У једном од пратећих текстова уз ову студију, овај научник наводи да је посматрање историјских промена у биодиверзитету на овом нивоу једнако преласку са једног система где се „људи који живе у истом веку сматрају савременицима, на други систем где се само за оне који живе током истог шестомесечног периода може рећи да су савременици.

Захваљујући овим информацијама, они су помоћу програма успели да открију колико је дуго и којим редоследом постојала свака од ових 11.000 врста. Овакав подухват постало је могуће извести тек данас, када на располагању имамо овако софистицирану технологију какав је суперкомпјутер.

Фен и његов научни тим направили су специјалну базу података о фосилима различитих врста морских бескичмењака који су пронађени у више од 3.000 слојева стена, углавном у Kини. Затим су помоћу софтвера анализирали ове податке и покушали да утврде када се нека врста појавила и када је изумрла. Фосили ових врста налажени су углавном у различитим седиментима стена, старих од неколико стотина хиљада до неколико стотина милиона година, што су истраживачи искористили како би поставили горње и доње границе периода у којем је нека од врста постојала.

Захваљујући овим информацијама, они су помоћу програма успели да открију колико је дуго и којим редоследом постојала свака од ових 11.000 врста. Овакав подухват постало је могуће извести тек данас, када на располагању имамо овако софистицирану технологију какав је суперкомпјутер.

Уз његову помоћ, Фен и сарадници успели су да добију додатне информације чак и о догађајима о којима већ доста знамо, као што је то камбријска експлозија, када се, пре 540 милиона година, појавио огроман број различитих животињских врста. Или, на пример, масовно изумирање крајем перма, када је пре неких 252 милиона година са наше планете збрисано више од 95% морских врста. Kад је овај догађај у питању, њихова анализа показала је да је диверзитет врста опадао 80.000 година, што је на крају довело до пермско-тријаског изумирања, које је, само по себи, опет трајало нешто преко 60.000 година.

Овакав приступ, верује Вагнер, помоћи ће научницима да открију узроке ових масовних изумирања, као и да разумеју мање драматичне нестанке врста, које је тешко установити због рупа у фосилном запису. Он сматра да би разумевање ових процеса могло да нам открије неке важне паралеле с данашњим губитком биодиверзитета, а и да нам пружи одговоре како да га зауставимо, или макар успоримо.

(Извор Данас)

О аутору

Stanko

Оставите коментар