КАД СИ МРТАВ, А ЈОШ СИ ЖИВ

Бити проглашен покојником, зашто се дешавају овакви случајеви?

Недавно су се у медијима појавиле вести да су две жене проглашене мривим, да би у погребном предузећу установило да су још живе. Доктор Стивен Хјуз, професор Универзитета Англија Раскин, објашњава како се може догодити да неко грешком буде оглашен покојником. Једна осамдесетдвогодишња станарка старачког дома у Њујорку означена је мртвом, а три сата касније у погребном предузећу је утврђено да дише. Ово је уследило након сличног инцидента у Ајови када је особље пограбног завода установило да се шездесетшестогодишња жена затворена у торбу за транспорт мртвих бори за ваздух.

Одсуство откуцаја срца и дисања у току одређеног времена, фиксиране, проширене зенице и нереаговање на било који стимулус треба да значе да је особа преминула. Сви лекари су научени како се то ради и свесни својих дужности. Нажалост, било је случајева да је смрт потврђена овом процедуром, али је пацијент након тога показивао знаке живота.

На срећу, наглашава професор Хјузм овакви случајеви су веома ретки, али страх да ће нас неко грешком прогласити покојником има дугу историју, о томе сведоче и древни поморски обичај. Наиме, док су пришивали платнени покров за мртвог морнара, последњи убод иглом је провлачен кроз нос покојника. Претпостављало се да је то довољно снажан стимуланс да се пробуди било који морнар за случај да је још жив. Процедута утврђивања да ли је неко преминуо данас је мање брутална.

Одсуство откуцаја срца и дисања у току одређеног времена, фиксиране, проширене зенице и нереаговање на било који стимулус треба да значе да је особа преминула. Сви лекари су научени како се то ради и свесни својих дужности. Нажалост, било је случајева да је смрт потврђена овом процедуром, али је пацијент након тога показивао знаке живота.

Професор наводи да је током своје лекарске праксе био у прилици да присуствује сличном инциденту. Један његов колега је прогласио да је старија жена преминула, али је недуго затим она поново почела да дише и пулс јој се накратко вратио. У још једном упечатљивом инциденту жена са епилепсијом је узела превелику дозу барбитурата. Прегледао ју је лекар опште праксе и потврдио да је умрла. Али по доласку у мртвачницу, жени је почела да се трза једна нога што је изазвало праву пометњу. Срећом, касније се опоравила и преживела.

Пропуст да се правилно спроведе процедуру потврде смрти може да објасни неке од оваквих инцидената. Површан преглед уморног и расејаног лекара лако може да доведе до тога да не чује срчане тонове и не примети плитке и реке удисаје. Зато би требало да буду крајње темељни у оваквим ситуацијама, међутим, додаје професор, поједини лекови им често отежавају овај задатак.

Сматра се да седативи на неки начин штите мозак од оштећења и зато се и користе у анестезији у опсежним хируршким процедурама, посебно ако је неопходно зауставити циркулацију на неко време. Зато седативи могу да изазову забуну у случају када се пацијенти предозирају јер смањују реакције и депресирају дисање и циркулацију да заштите мозак од хипоксије (да не остане без кисеоника). Када се лек елиминише из организма, особа може да се пробуди. Дешавало се да пацијенти који су се предозирали диазепамом или алпразолом буду грешком проглашени мртвим.

Сличан ефекат могу имати и одређени токсини. Вуду врачеви користили су одређени прах да би особа изгледала као да је мртва. Прах је наводно садржавао мале дозе тетродотоксина из рибе надуваче који би парализовали жртву. Нагло урањање у ледену воду такође може довести до илузије смрти због утицаја на успоравање срчаног ритма. Преживљавање после дужег времена проведеног у води је добро документовано. У ургентној медицини, одавно се учи да се утопљени пацијент не проглашава мртвим све док се не загреје. Успешан неуролошки опоравак је забележен и после 70 минута од утапања у хладну воду.

Несвестица такође може преварити лекара који је издао сертификат да је неко преминуо. Активација вагусног нерва (најдужег кранијалног нерва у телу) јавља се током несвестице, успорава рад срца и смањује крвни притисак. Ово би могло објаснити веома тужан случај из Хондураса. Сматрало се да је трудна тинејџерка умрла од шока након што је чула пуцњаву у суседству. Међути, сутрадан се чуло како вришти из гроба. Сасвим је могуће да се пробудила после дуже несвестице.

Стиче се утисак да већина ових погрешних дијагноза потиче ван Европе. Географске варијације у поступку медицинске потврде смрти можда могу бити један од разлога, мада грешке настају често и тамо где људи немају могућност да добију адекватну медицинску помоћ. Шта год да је узрок, закључује проф. Стивен Хјуз, ови случајеви се појављују у медијима јер су сензационални и привлаче пажњу, али треба имати на уму да су веома ретки.

(РТС)