Што је звезда гушћа, већа је вероватноћа да ће преживети сусрет са црном рупом.
Серија симулација које је спровео тим научника помоћу суперкомпјутера расветлила је процесе који се дешавају када се звезда превише приближи црној рупи. Црне рупе, као и њихова интеракција са свемирским телима, велика су загонетка. У симулацијама, тим астрофизичара је бацио гомилу звезда у низ црних рупа и снимио шта се догодило. Њихови налази су открили не само како се одвија процес, већ и факторе који могу да спасу звезду од смрти из црне рупе.
То је прва студија те врсте која комбинује Ајнштајнову теорију опште релативитета са реалистичним моделима густине звезда главног низа. Резултати ће помоћи да се разуме шта се дешава када посматрате блескове светлости из удаљених црних рупа које раздиру несрец́не звезде. Ако се звезда превише приближи црној рупи, ствари постају насилне веома брзо. Екстремно гравитационо поље црне рупе почиње да се искривљује, а затим кида звезду, због онога што називамо плимним силама: истезањем једног тела услед гравитационог привлачења другог.
Kада се звезда превише приближи црној рупи, сила плиме и осеке одвлачи материјал од ње, што доводи до такозваног догађаја плиме и осеке. У најгорем случају, звезда не може да побегне и катастрофа је неизбежна. Kао резултат тога, црна рупа апсорбује део звезданог материјала попут шпагета. Али не завршавају се сви сусрети између црне рупе и звезде овако, у неким случајевима звезде успевају да преживе. Симулације, које је водио астрофизичар Таехо Рију из Института Макс Планк за астрофизику у Немачкој, осмишљене су да открију који фактори доприносе опстанку звезде, пише „Спутњик”. Тим је направио шест виртуелних црних рупа, са масама једнаким између 100.000 и 50 милиона Сунца. Свака од ових црних рупа је затим наишла на осам звезда главног низа, с масама од 0,15 до 10 пута већим од Сунчеве.
Открили су да је главни фактор који доприноси опстанку звезде њена почетна густина. Што је звезда гушћа, већа је вероватноћа да ће преживети сусрет са црном рупом. На сликама можете видети како се ови сусрети развијају око супермасивне црне рупе која је милион пута већа од масе Сунца. Звезде веће густине приказане се жутом бојом, а оне мање густине плавом.
Тим је, такође, открио да се делимични поремећаји дешавају истом брзином као и тотални поремећаји, и да се пропорција масе звезде која се губи изненађујуће лако може предвидети једноставним изразом. Према истраживачима, будућа истраживања за попуњавање финијих детаља помоћи ће моделирању ефеката ових сусрета, укључујући до сада релативно недовољно проучаване догађаје делимичног поремећаја. Ово ће открити шта се може догодити звезди након што преживи сусрет с црном рупом: ако настави дуж главне секвенце, постаје звездани остатак, уколико настави да кружи око црне рупе да би се сусрела са звездом следи потпуни поремећај касније . Симулације су креиране да подрже чланак из 2020. објављен у часопису Astrophysical Jorunal.
(Иавор Национална географија)
