Најмногољуднија земља света је већ преузела од САД доминацију кад је реч о научним достигнућима у области вештачке интелигенције.
Званични Вашингтон и његови војнополитички савезници у источној Азији почели су спровођење политике ускраћивања најсавременијих технологија из области ИТ и вештачке интелигенције Кини. Она се огледа у забрани трансфера производа, технологија и знања у ту далекоисточну земљу и у повлачењу, односно премештању производних и истраживачких капацитета из Кине, а за циљ има успоравање њеног технолошког и економског развоје, те њено војно слабљење.
Истраживачи јапанског листа у сарадњи с холандским издавачем Elsevier проучили су количину и карактер објављених научних радова у области вештачке интелигенције у последњих десет година и закључили да су кинески програмери и инжењери по броју и квалитету публикација у 2021. Далеко надмашили америчке и друге стручњаке.
Међутим, анализа коју је објавио јапански лист Asia Nikkei сугерише да су те мере у доброј мери окасниле, јер су кинески стручњаци већ преузели светски примат од својих америчких колега када је у питању наука усмерена на развој вештачке интелигенције. Америчка политика ускраћивања најнапреднијих технологија Кини, која је потпуно уобличена и интензивирана прошле године у сарадњи с војнополитичким савезницима Тајваном, Републиком Корејом и Јапаном, те обухвата најсавременије чипове промера мањег од 14 нанометара, квантне компјутере и уопште вештачку интелигенцију, чини се, није временски била добро темпирана.
Наиме, по писању јапанског недељника Asia Nikkei, најмногољуднија земља света је већ преузела од САД доминацију кад је реч о научним достигнућима у области вештачке интелигенције. Истраживачи јапанског листа у сарадњи с холандским издавачем Elsevier проучили су количину и карактер објављених научних радова у области вештачке интелигенције у последњих десет година и закључили да су кинески програмери и инжењери по броју и квалитету публикација у 2021. далеко надмашили америчке и друге стручњаке.
Када је реч о квалитету публикација, у десет процената најчешће цитираних радова воде кинески аутори, односно, да они стоје иза 7.400 публикација које су привукле највише пажње, што је за 70 процената више од америчких аутора. По том критеријуму кинески истраживачи су претекли америчке још 2019.
Наиме, у тој години аутори са седиштем у Кини објавили су преко 43.000 научних радова који се баве вештачком интелигенцијом, двоструко више него што је то пошло за руком стручњацима у САД. Јапански новинари и холандски издавач, који поседује базу података која омогућује претрагу широког спектра стручних часописа, истражили су број публикација о вештачкој интелигенцији користећи 800 термина и закључили да их је у 2021. било укупно око 135.000, што значи да су инжењери и програмери настањени у Кини произвели скоро трећину свих радова из те области на свету.
Када је реч о квалитету публикација, јапански новинари су пажњу усмерили на десет процената најчешће цитираних радова и утврдили да и међу њима воде кинески аутори, односно, да они стоје иза 7.400 публикација које су привукле највише пажње, што је за 70 процената више од америчких аутора. Заправо, по том критеријуму кинески истраживачи су претекли америчке још 2019. године.
Велики број кинеских аутора долази са Кинеске академије наука, пекиншког Универзитета Цингхуа, као и из приватних гиганата ИТ и индустрије телекомуникација „Алибаба”, „Тенсент” и „Хуавеј”. Међутим, када је реч искључиво о предузећима, САД су и у 2021. задржале светски примат, јер се чак шест америчких компанија (попут Мајкрософта или ИБМ-а) налазе међу десет водећих предузећа света по продукцији најцитиранијих научних радова. Преостале четири из првих десет компанија су кинеске.
Када су у питању чипови, који су због своје свеприсутности у савременим машинама и уређајима посебно велика мета америчке политике ометања технолошког развоја Кине, треба додати и да су универзитети и компаније из Кине аутори чак 30 процената од 198 научних радова о полупроводницима који су прихваћени за светску конференцију Међународног удружења за проучавање проводника у чврстом стању (ISSCI), која треба да буде одржана идућег месеца у Сан Франциску.
То је први пут да су институти, универзитети и компаније из САД заостале за својим кинеским конкурентима по броју публикација прихваћених на том значајном научном скупу. Напретку кинеских научних институција и компанија у истраживачком раду везаном за вештачку интелигенцију, сматра се, у знатној мери је допринео дугорочни план владе у Пекингу о приоритетним улагањима у вештачку интелигенцију, чије је спровођење почело 2017. године а који за циљ има освајање нових технологија и претварање Кине у највећег иноватора у тој области до 2030. године.
(РТС)
