Детаљна тродимензионална реконструкција фосила цијанобактерије који су откривени у Шкотској донела је нова научна сазнања у вези с настанком живота на Земљи. Познате као плавозелене алге, оне су најранији познати облици живота. Одговорне су за прелазак Земљине атмосфере богате угљен-диоксидом у садашњу атмосферу која је релативно богата кисеоником – због фотосинтезе.
Постоје у у барама, језерима, воденим токовима, рекама и мочварама, играле су значајну улогу у обликовању живота на нашој планети. Тим истраживача који проучава неке од најранијих фосила пронашао је најстарију врсту цијанобактерија за коју се зна да је колонизовала Земљу. Тим је проучавао фосиле из узорака сакупљених са познатог налазишта фосила Rhynie chert у шкотском Абердинширу. „Наш најбоље очувани запис о раним копненим екосистемима, пружа прилику да се осветле аспекти разноликости цијанобактерија и екологије када су биљке почеле да се шире површином Земље. На срећу, пронашли смо нове узорке из rhinie chert који садрже цијанобактерије које бисмо могли детаљније проучити помоћу конфокалног микроскопа”, написали су истраживачи.
Тим је користио светлосну микроскопију и конфокалну ласерску скенирајућу микроскопију супер резолуције за проучавање нове популације цијанобактерија. Langiella scourfieldii, која припада породици Hapapolosiphonaceae, успевала је међу раним копненим биљкама пре више од 400 милиона година – током периода раног девона. Једна од њених главних карактеристика је присуство правог гранања. Ово се дешава када појединачне бактерије расту једна поред друге у линији, при чему се неке линије ломе у различитим правцима да би се створила структура гранања.
Иако су цијанобактерије прилично честа компонента, многе не показују ово право гранање. Проналажењем у Langiella scourfieldii, истраживачи би могли да потврде присуство бактерије у овом екосистему. „С тродимензионалним реконструкцијама могли смо да видимо доказе гранања, што је карактеристика цијанобактерија Hapalophonacean”, објаснила је др Кристин Струли-Дериен, научни сарадник у Природњачком музеју и главни аутор студије. „Ово је узбудљиво јер значи да су ово најраније цијанобактерије овог типа пронађене на копну.”
Када је Земља настала пре око 4,5 милијарди година имала је неизмерно другачије услове него данас. Атмосфера је била састављена од угљен-диоксида, метана и водене паре. Цијанобактерије су полако ослобађале кисеоник и мењале састав атмосфере ка оном који имамо данас. Ово је познато као Велики догађај оксидације/оксигенације, који се догодио од 2,4 до 2,1 милијарде година. „Цијанобактерије су у раном девону играле исту улогу као и данас. Неки организми их користе за храну, али су важне и за фотосинтезу. Сазнали смо да су већ биле присутне када су биљке први пут почеле да колонизирају земљу и да су се можда чак и такмичиле с њима за простор”, додала је др Струли-Дериен. Студија је објављена у часопису iScience.
(РТС)
