Време је да Моди одигра најбоље што уме. Он је тај ко ће одлучити на коју страну ће се заљуљати геокономско клатно.
Пепе Ескобар
Најзначајнији трилатерални састанак на самиту Г20 у Осаки одржао се у отужној просторији, недостојној јапанског ненадмашног естетског минимализма. Јапан је надалеко познат по свом савршеном планирању и вођењу састанака. Стога је тешко схватити овај аранжман као „несрећну околност”. Али ако је за утеху бар је незванични самит Русије, Индије и Кине на маргинама самита Г20 превазишао судбину дизајнера за унутрашње уређење који је заслужио да изврши сепуку.
Лидери ове три земље састали су се у строгој тајности. Било је присутно само неколико представника медија који су ускоро замољени да напусте ову траљаво уређену просторију. Председници Путин, Си и Моди били су окружени малим тимовима сарадника који су једва нашли довољно простора да седну. Није било цурења информација. Циници би рекли да је соба ионако била озвучена. На крају крајева, Си може позвати Путина и Модија у Пекинг кад год жели да разговара о озбиљним стварима.
Кулминација процеса
Њу Делхи тврди да је Моди преузео иницијативу за састанак у Осаки. То баш и није тачно. Осака је кулминација дугог процеса који су водили Си и Путин како би намамили Модија у трилатералну евроазијску интегративну мапу пута, договорену на њиховом пређашњем сусрету прошлог месеца на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Бишкеку.
БРИКС је, како сада стоје ствари, мртав. Пре трилатералног састанка РИК-а одржао се „званични”, тек форме ради, састанак БРИКС-а. Али није тајна да ни Путин ни Си немају нимало поверења у бразилског председника Жаира Болсонара, који се сматра Трамповом неоколонијалном активом.
Сада се тројка Русија-Индија-Кина (РИК) у потпуности враћа на сцену; наредни састанак је заказан за септембар током трајања Источног економског форума у Владивостоку. У својим уводним излагањима, Путин, Си и Моди су јасно ставили до знања да РИК има за циљ конфигурисање, према речима Путина, „недељиве безбедносне архитектуре” за Евроазију.
Премијер Индије Нарендра Моди
Моди је, у великој мери у Макроновом маниру, нагласио мултилатералне напоре у борби против климатских промена и пожалио се да глобалном економијом влада „једнострани” диктат, наглашавајући притом неопходност реформе Светске трговинске организације. Путин је отишао корак даље инсистирајући на томе да су „наше земље опредељене за очување система међународних односа, чије се језгро налази у Повељи УН-а и владавини права. Ми подржавамо важне принципе међудржавних односа као што су поштовање суверенитета и немешање у унутрашње ствари других држава.”
Путин је јасно нагласио геополитичку међуповезаност УН-а, БРИКС-а, ШОС-а и групе Г20 и „јачање ауторитета Светске трговинске организације” и Међународног монетарног фонда као „модела модерног и праведног мултиполарног света који одбацује идеју да су санкције легитимно средство”. Контраст између тројке Русија-Индија-Кина и Трампове администрације није могао бити оштрији.
„Та громна имовина”
БРИКС је, како сада стоје ствари, мртав. Пре трилатералног састанка РИК-а одржао се „званични”, тек форме ради, састанак БРИКС-а. Али није тајна да ни Путин ни Си немају нимало поверења у бразилског председника Жаира Болсонара, који се сматра Трамповом неоколонијалном активом. Уочи свог билатералног састанка са Трампом, Болсонаро је продао бразилска минерална богатства, тврдећи да земља сада може извозити „ниобијумске дрангулије”.
Али и то је мање контроверзно од бразилског војног шерпаса који је ухапшен у Шпанији због превожења индустријске количине кокаина (36 килограма) у председничком авиону, што је дефинитивно покварило вечерње коктеле током самита у Осаки. Касније је Трамп похлепно хвалио „огромну имовину” Бразила, која је сада у потпуности приватизована у корист америчких компанија.
Си је, као и приликом говора на састанку БРИКС-а, осудио протекционизам и позвао на јачање СТО. Земље БРИКС-а, како је рекао, треба да „повећају нашу отпорност и способност да се носимо са спољним ризицима”. Путин је опет отишао корак даље. Осим што је осудио „протекционистичке” тенденције у глобалној трговини, он је позвао на јачање билатералне трговине у националним валутама и заобилажење америчког долара – одражавајући тиме посвећеност руско-кинеском стратешком партнерству.
Си Ђинпинг и Владимир Путин
Русија и Кина су, преко руског министра финансија Антона Силуанова и шефа Народне банке Кине Ји Ганга, потписали споразум о преласку на рубље и јуане у билатералној трговини, почевши од сектора енергетике и пољопривреде, а и уговор о повећању унакрсних међувалутних поравнања за 50 одсто у наредних неколико година.
Пре или касније двојац Русија-Кина ће подстаћи Индију да им се придружи. Москва има изузетне билатералне односе и са Пекингом и са Њу Делхијем, а такође одлучно игра улогу привилегованог курира.
Постоје удружени напори да се све више заобилази СВИФТ кроз коришћење руског Система за пренос финансијских порука (SPFS) и кинеског прекограничног Система међубанкарских плаћања (CIPS). Пре или касније двојац Русија-Кина ће подстаћи Индију да им се придружи. Москва има изузетне билатералне односе и са Пекингом и са Њу Делхијем, а такође одлучно игра улогу привилегованог курира.
Мали трговински рат који је против против Њу Делхија повела Трампова администрација – укључујући губитак повлашћеног трговинског статуса Индије и кажњавање због куповине руског ракетног система С-400 – убрзава читав процес. Индија ће, иначе, С-400 платити у еврима.
Није било никаквих цурења информација о Ирану са састанка тројке Русија-Индија-Кина. Али дипломате кажу да је то била главна тема разговора. Русија, тајно, већ помаже Ирану на много начина. Индија мора да направи егзистенцијални избор: или да и даље купује иранску нафту, или да се опрости од стратешке помоћи Ирана преко луке Чабахар која олакшава индијску мини верзију „Пута свиле” до Авганистана и централне Азије.
Кина види Иран као кључно чвориште „Новог пута свила” или „Иницијативе појас и пут”. Русија види Иран као суштински фактор за стратешку стабилност југозападне Азије – што је била кључна тема билатералног састанка Путина и Трампа, који су такође разговрали и о Сирији и Украјини.
Рик или Бри?
Без обзира на психолошке тактике које буде примењивао Трамп, тројка Русија-Индија-Кина ће такође бити директно уплетена у огромне краткорочне и дугорочне последице билатералног састанка Трампа и Сија у Осаки. У целини, ствари се неће променити; Трампова администрација полаже наде у то да ће преусмерити глобалне ланце снабдевања из Кине, док Пекинг напредује пуном паром са својом „Иницијативом појас и пут”.
Доналд Трамп и Си Ђинпинг
Постоји велико неповерење у Трампа широм Европе – зато што Брисел зна да је ЕУ мета још једног неминовног трговинског рата. У међувремену, Пекинг, са 60 земаља укључених у многобројне пројекте „Појаса и пута” и Евроазијском економском унијом која је такође међуповезана са Појасом и путом, зна да је само питање времена када ће цела ЕУ узети учешћа у пројекту БРИ.
Нема доказа да ће се Индија одједном придружити пројектима „Појаса и пута”. Геополитички мамац „Индо-пацифичког концепта” – у суштини само још једне стратегије за обуздавање Кине – постаје све значајнији. То је добра, стара империјалистичка максима „завади па владај”– коју познају сви главни играчи.
Ипак, Индија званично почиње да спинује како индо-пацифички концепт није уперен „ни против кога”. Индијско све веће дубље интегрисање у РИК не значи и приближавање „Појасу и путу”. Време је да Моди одигра најбоље што уме. Он је тај ко ће одлучити на коју страну ће се заљуљати геокономско клатно.
(Извор Нови Стандард)
