JEZIKOSLOVLJE

KLJUČ „OCA LINGVISTIKE”

254 pregleda
Ilustracija

Gramatičku zagonetku u sanskritu, koja je zbunjivala naučnike još od 5. veka pre nove ere, rešio je student Univerziteta Kembridž. Ovo otkriće označiće prevrat u proučavanju ovog drevnog jezika.

Zagonetka iz drevne Indije zbunjivala je naučnike 2.500 godina. Sada je Indijac Riši Radžpopat, doktorand na Kembridžu, konačno razbio metakod koji leži u osnovi drevne „jezičke mašine”.Panini je bio sanskritski filolog i gramatičar iz oblasti koju danas čine severozapadni Pakistan i jugoistočni Avganistan, a živeo je između 6. i 4. veka pre nove ere. Kao prva osoba koja je sistematizovala strukturu jezika, on je u nauci poznat kao „otac lingvistike”.

Riši Radžpopat

Pre oko 2.500 godina Panini je stvorio niz tajnih gramatičkih pravila neophodnih da bi se koristila njegova „jezička mašina”, koja je podučavala pravila izgovora reči na drevnom sanskritskom jeziku.

Sada je dvadesetsedmogodišnji Radžopopata dekodirao pravila drevne jezičke mašine i tako omogućio da se pomenuta gramatika podučava onako kako je bila zamišljena pre nekih 2.500 godina.U upravo objavljenoj doktorskoj tezi Radžopopata tvrdi da se „Paninijeva jezička mašina sada prvi put može programirati na računarima”.

Jezička mašina ima „četiri hiljade veoma kratkih pravila” koja se u proseku sastoje od tri do četiri reči koje „funkcionišu zajedno kao konceptualna mašina”. U suštini,ona izvodi ispravnu formaciju reči dodavanjem njihovih osnovnih oblika.
Dotični doktorand je naveo primer iz engleskog jezika gde se osnovna reč define menja sa afiksom ation čime se dobija definition (definicija).

Svako od četiri hiljade pravila Paninijevog sistema, koja omogućavaju korisnicima da donose gramatički ispravne oblike sanskritskih reči, ima „serijski broj” na osnovu svog redosleda u dokumentu. Međutim, kada su dva od ovih pravila mogla da se primene, dolazilo je do situacija poznatih kao „sukob pravila”, pa je Panini kreirao „metapravilo” da bi pomogao korisnicima da odrede koje od dva sukobljena pravila da koriste.

Međutim, kada kombinujete osnovnu reč i afiks, postoje slušne razlike u izgovoru koje treba uzeti u obzir da bi se izbegle „besmislene reči kao što je na primer define-ation”, napominje navedeni istraživač. Radžpopat otkriva način na koji se pravilno koristi jezička mašina, tako da naučnici sada mogu da konstruišu i izvuku milione gramatički ispravnih sanskritskih reči, uključujući „mantra” i „guru” koristeći Paninijevu jezičku mašinu.

Svako od četiri hiljade pravila Paninijevog sistema, koja omogućavaju korisnicima da donose gramatički ispravne oblike sanskritskih reči, ima „serijski broj” na osnovu svog redosleda u dokumentu. Međutim, kada su dva od ovih pravila mogla da se primene, dolazilo je do situacija poznatih kao „sukob pravila”, pa je Panini kreirao „metapravilo” da bi pomogao korisnicima da odrede koje od dva sukobljena pravila da koriste.

Panini

Riši Radžpopat imenuje Paninijevo metapravilo kao 1.4.2 vipratiṣedhe paraṁ kāryam, i ističe da je njegovo stvarno značenje bilo grubo pogrešno protumačeno 2.500 godina nakon Katjajane, prvog naučnika koji je koristio Paninijevu gramatiku, „a on je pogrešno razumeo njegovo metapravilo”. Zato su svi naredni naučnici koji su pisali o rečenoj jezičkoj mašini otkako je osmišljena pre oko 2.500 godina koristili tradicionalno i netačno tumačenje, što je dovelo do mnoštva gramatički netačnih tumačenja.

Izvanredni um

Kembrički student doktorskih studija je objasnio da su u proteklih 2.500 godina naučnici sanskrita „mukotrpno osmislili stotine drugih metapravila kako bi popravili sistem i naterali ga da funkcioniše”. Ali nisu uspeli da ga dekodiraju.

Naime, on naglašava da je „Panini imao izvanredan um” i da nije očekivao da ćemo dodavati nova značenja njegovim pravilima. Što se više petljamo s Paninijevom gramatikom, ona nam više izmiče, dodaje Radžpopat. Reinterpretirajući ovo pravilo sukoba, ovaj naučnik je otkrio da „desni deo reči pobeđuje” i ova metodologija je razbila algoritam koji pokreće drevnu jezičku mašinu. Koristeći sistem Rišija Radžpopata, kada se korisnici suoče sa nedoumicom „automatski dobijaju tačan odgovor”.

Profesor Vinćenco Verđiani sa Univerziteta u Kembridžu koji mu je mentor, navodi da otkriće ispravnog načina za rešavanje nedoumica u jezičkoj mašini nudi „veoma elegantan, jednostavan, poučan” algoritam koji pokreće Paninijevu gramatiku. Profesor zaključuje da će ne samo Radžpopatov rad „uneti prevrat u proučavanje sanskrita”, već da bi uz malo više rada drevni sanskritski jezik mogao da se podučava pomoću kompjutera.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar