Граматичку загонетку у санскриту, која је збуњивала научнике још од 5. века пре нове ере, решио је студент Универзитета Кембриџ. Ово откриће означиће преврат у проучавању овог древног језика.
Загонетка из древне Индије збуњивала је научнике 2.500 година. Сада је Индијац Риши Раџпопат, докторанд на Кембриџу, коначно разбио метакод који лежи у основи древне „језичке машине”. Панини је био санскритски филолог и граматичар из области коју данас чине северозападни Пакистан и југоисточни Авганистан, а живео је између 6. и 4. века пре нове ере. Као прва особа која је систематизовала структуру језика, он је у науци познат као „отац лингвистике”.
Риши Раџпопат
Пре око 2.500 година Панини је створио низ тајних граматичких правила неопходних да би се користила његова „језичка машина”, која је подучавала правила изговора речи на древном санскритском језику.
Сада је двадесетседмогодишњи Раџопопата декодирао правила древне језичке машине и тако омогућио да се поменута граматика подучава онако како је била замишљена пре неких 2.500 година. У управо објављеној докторској тези Раџопопата тврди да се „Панинијева језичка машина сада први пут може програмирати на рачунарима”.
Језичка машина има „четири хиљаде веома кратких правила” која се у просеку састоје од три до четири речи које „функционишу заједно као концептуална машина”. У суштини, она изводи исправну формацију речи додавањем њихових основних облика.
Дотични докторанд је навео пример из енглеског језика где се основна реч define мења са афиксом ation чиме се добија definition (дефиниција).
Свако од четири хиљаде правила Панинијевог система, која омогућавају корисницима да доносе граматички исправне облике санскритских речи, има „серијски број” на основу свог редоследа у документу. Међутим, када су два од ових правила могла да се примене, долазило је до ситуација познатих као „сукоб правила”, па је Панини креирао „метаправило” да би помогао корисницима да одреде које од два сукобљена правила да користе.
Међутим, када комбинујете основну реч и афикс, постоје слушне разлике у изговору које треба узети у обзир да би се избегле „бесмислене речи као што је на пример define-ation”, напомиње наведени истраживач. Раџпопат открива начин на који се правилно користи језичка машина, тако да научници сада могу да конструишу и извуку милионе граматички исправних санскритских речи, укључујући „мантра” и „гуру” користећи Панинијеву језичку машину.
Свако од четири хиљаде правила Панинијевог система, која омогућавају корисницима да доносе граматички исправне облике санскритских речи, има „серијски број” на основу свог редоследа у документу. Међутим, када су два од ових правила могла да се примене, долазило је до ситуација познатих као „сукоб правила”, па је Панини креирао „метаправило” да би помогао корисницима да одреде које од два сукобљена правила да користе.
Панини
Риши Раџпопат именује Панинијево метаправило као 1.4.2 vipratiṣedhe paraṁ kāryam, и истиче да је његово стварно значење било грубо погрешно протумачено 2.500 година након Катјајане, првог научника који је користио Панинијеву граматику, „а он је погрешно разумео његово метаправило”. Зато су сви наредни научници који су писали о реченој језичкој машини откако је осмишљена пре око 2.500 година користили традиционално и нетачно тумачење, што је довело до мноштва граматички нетачних тумачења.
Изванредни ум
Кембрички студент докторских студија је објаснио да су у протеклих 2.500 година научници санскрита „мукотрпно осмислили стотине других метаправила како би поправили систем и натерали га да функционише”. Али нису успели да га декодирају.
Наиме, он наглашава да је „Панини имао изванредан ум” и да није очекивао да ћемо додавати нова значења његовим правилима. Што се више петљамо с Панинијевом граматиком, она нам више измиче, додаје Раџпопат. Реинтерпретирајући ово правило сукоба, овај научник је открио да „десни део речи побеђује” и ова методологија је разбила алгоритам који покреће древну језичку машину. Користећи систем Ришија Раџпопата, када се корисници суоче са недоумицом „аутоматски добијају тачан одговор”.
Професор Винћенцо Верђиани са Универзитета у Кембриџу који му је ментор, наводи да откриће исправног начина за решавање недоумица у језичкој машини нуди „веома елегантан, једноставан, поучан” алгоритам који покреће Панинијеву граматику. Професор закључује да ће не само Раџпопатов рад „унети преврат у проучавање санскрита”, већ да би уз мало више рада древни санскритски језик могао да се подучава помоћу компјутера.
(РТС)
