Нови тест крви успешно открива болест годинама пре појаве први симптоми.
Нова врста теста за анализу крви може да открије скривене токсине који изазивају Алцхајмерову болест годинама пре него што се код пацијента појаве било какви симптоми губитка памћења или конфузије. Истраживачи са Универзитета у Вашингтону направили су нови тест који може да покупи молекуларни прекурсор из крви који је потенцијални узрочник неправилног савијања протеина и њиховог накупљања у мозгу, који на крају формирају амилоид бета (Аβ) плакове.
Познати су као „токсични Аβ олигомери”, а поједини научници мисле да би могли неприметно да оштете неуроне и на неки начин да прединспонирају ћелије на екстрацелуларне плакове и накупине.
Ако се овај концепт у даљим испитивањима и скалирањима покаже тачним, тест би могао значајно да убрза дијагнозу болести и омогући милионима пацијената да на време реагују или припреме одговарајућу негу пре него што њихова болест узнапредује. Аβ плакови су познати знак Алцхајмерове болести, али њихова улога у губитку когнитивних способности није довољно разјашњена. До сада су ови екстрацелуларни плакови тумачени као рани покретачи дисфункције и губитка неурона, што на крају доводи до когнитивног пада.
Само их трећина има
Али недавне студије су показале да се Аβ плакови пијављују само код трећине пацијената са Алцхајмером, а понекад и у мозгу људи који немају когнитивне дефиците. Другим речима, екстрацелуларни Аβ плакови у мозгу нису нужно токсични сами по себи, али могу да потичу од озлоглашених молекуларних токсина које је тешко открити. Ови токсини су у суштини функционалне верзије Аβ који се налазе у ћелијама. Они су познати као „токсични Аβ олигомери”, а поједини научници мисле да би могли неприметно да оштете неуроне и на неки начин да прединспонирају ћелије на екстрацелуларне плакове и накупине.
Научници још откривају детаље, али хипотеза је навела истраживаче Универзитета у Вашингтону да направе импресивно прецизан тест везивања растворљивих олигомера, назван SOBA. Истраживачи су прво тестирали SOBA на крвној плазми 310 учесника. Једни учесници су показали благо когнитивно оштећење или Алцхајмерову болест, док су други били доброг когнитивног здравља. Мерењем токсичних Аβ олигомера у крвној плазми, SOBA је одабрала сва 53 учесника са Алцхајмеровом болешћу за које је пост мортем потврђено да имају болест.
„И то не само тест који потврђује дијагнозу Алцхајмерове болести, већ и тест који, такође, може да открије знаке болести пре него што се деси когнитивно оштећење”.
У међувремену, у контролној групи SOBA је открила олигомере у узорцима крвне плазме 11 особа. Код десет од ових испитаника касније је постављена дијагноза благог когнитивног оштећења или Алцхајмерове болести. „Оно што су клиничари и истраживачи желели је поуздан дијагностички тест за Алцхајмерову болест – и то не само тест који потврђује дијагнозу Алцхајмерове болести, већ и тест који, такође, може да открије знаке болести пре него што се деси когнитивно оштећење”, наводи биоинжењерка Валери Даџет са Универзитета у Вашингтону. „Овде смо показали да SOBA може бити основа таквог теста.”
И то није све
И то није све што SOBA може. На крају крајева, Алцхајмерова болест није једина болест коју обележавају токсични олигомери. Чини се да је погрешно савијање протеина такође повезано са Паркинсоновом болешћу, дијабетесом типа два и деменцијом Левијевих тела, што значи да би SOBA једног дана могла да буде подешена да покупи ране маркере ових других болести. Други тестови су, такође, покушали да измере маркере Алцхајмерове болести, али са различитим нивоима успеха.
У 2018. години, на пример, анализа крви која такође открива прекурсоре Аβ предвидела је почетак Алцхајмерове болести до 30 година пре него што су когнитивни дефицити уопште почели да се јављају. SOBA, кажу истраживачи, може да направи слична предвиђања. У тренутној клиничкој пракси, користе се само тестови крви који мере гене повезане са Алцхајмеровом болешћу, али ови тестови нису тако добри у предвиђању ко ће заиста развити болест. Уз тако добре резултате као што је остварила SOBA, то би могао да буде почетак велике промене. Студија је објављена у научном часопису PNAS.
(РТС)
