КО БИ ГОРИ, САД ЈЕ ДОЛИ

За годину дана српски научници или научници из Србије (у оба случаја мислим на географско порекло) умножили су се на Станфордовој листи. Лане 12, сада 49. Статистички посматрано, запажен скок (300 посто), иако је списак одабраних светских истраживача проширен са 100.000 на 159.683. Шта нам то говори?

Станко Стојиљковић

И без познавања сциентометрије или наукометрије, помаљају се, већ на први поглед, извесне недоумице.

Прво, зашто се у овај подухват упустио дуже од деценије други по реду у свету амерички универзитет на Шангајској листи, која данас важи за најцењенију на свим континентима?

Друго, због чега се определио да вреднује појединце, а не и научноистраживачке установе (нигде се не помињу, осим у новинским извештајима сваке земље која је похитала да наброји своје одличнике)?

Треће, којим аршином одмерава ко је чији научник, па тако у српске уписује, на пример, Финце запослене у Институту за физику у Земуну (Паси Хуовинен), а не рођењем српске што су се отиснули преко седам мора и океана?

Четврто, што се српских научника у матици и расејању тиче, које ниједног часа нисмо раздвајали по националном пореклу у три прошлогодишња разбројавања у „Галаксији”, с пратећим табелама, појављује се извесно неподударање са Станфордовим налазима, упркос томе што су и на том универзитету као два најважнија мерила у савременој науци издвојени збир цитата и Хиршов индекс?

Пето, због чега су уписани, опет у америчком набрајању, неки почивши српски научници, рецимо академик Миомир Вукобратовић који је преминуо 2012. године, што није уобичајено?

Шесто, с каквим циљем је именик (и презименик) научника већ после прве године проширен за готово 60 одсто и да ли ће се повећање броја наставити догодине?

За домаће уши (и очи): откуда у „Данасу” редослед, кад лане ником од деветоро поменутих из Србије (један је волшебно испао из наслова и набрајања у овом дневном листу) није означено место, а истовремено и изостанак извора?

И да се овде зауставим.

У „Галаксијином” ређању (први број у 2019. години), које је, на основу „Гугл академика” (Google Scholar), обухватило научнике пореклом из Србије у матици и расејању, Иван Гутман био је седми, а други на Станфордовом сврставању (Душан Теодоровић) није ни увршћен у 100. Као кључно мерило узет је Хиршов индекс. У другом броју, који се бавио једино научницима из Србије, Иван Гутман је избио на прво место, а други из овогодишњег Станфордовог пребројавања појавио се на 21. месту. Опет према Хиршу. И у трећем броју је Иван Гутман предводио „српску центурију”, а Душан Теодоровић се испео на 12. место.

Овог пута у оцењивање и процењивање уведено је знатно строже правило које – према тумачењу најмоћнијег издавача научних књига и часописа на планети, „Елзевира” из Амстердама – поједностављено казује да сви цитати немају исту вредност: у математичкој логици седам се изједначује са 600 у медицини и еволуционој биологији! И тако је настало тумбање у „Галаксији”: ко би гори, сад је доли.

Нисте сагласни с последењим мерењем, обратите се, молићу лепо, „Елзевиру”.