MEĐU IZMEĐU

KOKOŠ S DŽINOVSKIM MOZGOM

Wikipedia

Reč je o najvećem australijskom „mihirungu” – to je reč koju su Aboridžini koristili da opišu džinovsku pticu, koja je izumrla pre oko 50.000 godina. 

Neretko se, kao uvreda može čuti da neko ima „ptičji mozak, ali, najveća ptica neletačica, koja je naseljavala našu planetu, imala je glavu prečnika oko pola metra, koja joj je pružala dosta prostora za mozak. Istraživači iz Australije proučavali su fosile dromornis stirtoni, ptice koja je mogla da poraste i do visine od tri metra i dostigne težinu od čak 600 kilograma. Reč je o najvećem australijskom „mihirungu” – to je reč koju su Aboridžini koristili da opišu džinovsku pticu, koja je izumrla pre oko 50.000 godina. 


Dromornis stirtoni

„Zajedno sa velikim očima, glavom, i imajaući u vidu veličinu mozga, i sastav nerava, nalazi sugerišu da su ove ptice imale dobro razvijen vid širokog dijapazona i dobru percepciju dimenzija”, rekao je jedan od autora naučnog rada Voren Hendli, paleontolog sa Univerziteta Flinders, dodajući da su se džinovske ptice hranile lišćem i voćem. Ove izuzetne ptice živele su u šumama oko rečnih kanala i jezera širom Australije izuzetno dugo.

O njihovom načinu života, kretanju i hranjenju, saznalo se, i saznaće se još dosta zahvaljujući savremenim metodama koje uključuju skeniranje ostataka. U novoj studiji, istraživači su upoređivali fosilizovane ostatke ovih ptica, od perioda kada su živele, počev od pre 24 miliona godina pa sve do poslednjeg „izdanka iz njihove nasledne linije”.

 


Najbliži rođaci

Tim je otkrio da su, kako je vreme prolazilo, veličine tela ptica, postajale sve veće i manje u zavisnosti od klime i dostupne hrane. Njihova analiza takođe je otkrila da su džinovske ptice najsličnije savremenim kokošima. „Neverovatna istina je da su ove ptice po svojim osobinama, povezane s pticama koje danas poznajemo – kokošima i patkama, ali njihov najbliži rođak i veći deo njihove biologije i dalje ostaju misterija”, rekao je autor rada i paleontolog Trevor Vorti.

Iako su se njihovi mozgovi veoma razlikovali od bilo koje ptice koja živi danas, čini se da su se i one slično oslanjali na dobar vid za preživljavanje. „Čini se da su ove džinovske ptice verovatno ono što je evolucija proizvela kada je dala ovim životinjama slobodu da vladaju u australijskim uslovima okoline. Tako su postale skoro potpuno drugačije od svojih rođaka-ptica, koje danas naseljavaju regiju Australije”, navodi se u studiji. Potpuni nalazi studije objavljeni su u časopisu Diversity.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar