Централне банке САД, Велике Британије, Кине, Русије и Ирана планирају формирање сопствених дигиталних валута. Је ли то коначно крај доларског монетарног система?
Алистер Крук
Велико раздвајање је ту. Сједињене Државе сада имају план да у потпуности протерају кинеске технолошке компаније са америчког интернета, стварајући оно што је Трампова администрација назвала „Чиста мрежа”. То рефлектује постојећу иницијативу Беле куће под називом „Чиста 5Г стаза”, која за циљ има уклањање свих кинеских компоненти из свих система, а сада се проширује и на све оно што је на мрежи.
Кину плаши помисао да би ускоро могла бити спуштена финансијска „гвоздена завеса” – било би то комплетно протеривање из доларске сфере. Заправо, мека контрола капитала већ постоји, а „Блумберг” јавља да америчка влада од колеџа и универзитета захтева да се реше кинеског удела у својој имовинској структури, „упозоравајући ове недеље просветне институције да ће бити предузете озбиљније мере против оних који се оглуше о такве захтеве”.
Извештаји говоре да се кинеско руководство на свом годишњем самиту у Бајдејхију сагласило (мада остаје да те препоруке усвоји пленум Централног комитета у октобру) да би Кина требало да се припреми за рат, направи резерве хране и енергената, успостави евроазијски континентални економски систем, врати своје злато са прекоокеанских дестинација и прошири глобални систем поравнања у јуанима (укључујући и дигитални јуан) – те да се спреми за потпуни прекид односа са Сједињеним Државама.
Међутим, док су медији у потпуности фокусирани на технолошко и сферно раздвајање, нешто фундаментално и прилично неповезано са темом искључења Кине већ обликује светски монетарни поредак. Посматрано на дуже стазе, биће то нешто револуционарније и запаљивије чак и од раздвајања Америке и Кине. А добија тек местимичну пажњу. Међутим, како постаје све очигледније да у скорије време неће бити никаквог економског оправка у облику слова „V”, као и да ће се америчка кућа поново запалити коронавирусом током јесени и зиме, што наговештава додатна затварања економије, расту шансе да ће ова темпирана бомба заиста експлодирати. Али, прво мали увод.
Монетарна револуција
Раније овог месеца, „Зироу хеџ” објавио је изузетан интервју са двоје бивших економиста Федералних резерви (ФЕД) – Сајмоном Потером (који је, између осталог, био вишегодишњи начелник ФЕД-овог тима за заштиту од пада вредности) и Џулијом Коронадо – обоје имају огорман утицај на политику ФЕД-а.
Они су споменули ФЕД-ов „очајнички” стимуланс и стратегију спасавања (уколико америчку економију додатно закочи коронавирус): убризгавање дигиталног новца директно на финансијске апликације на смартфонима Американаца, чиме се у целости заобилази банкарски систем. „Њих двоје предлажу стварање монетарног алата који називају ,обвезнице за заштиту од рецесије’, који се надовезује на нека од достигнућа у дигиталном платном промету и директно је повезан са Американцима”:
„Како Коронадо објашњава, Конгрес би Федералним резервама доделио додатни алат за пружање подршке, нпр. један проценат БДП-а као укупну суму која би се једнако поделила и дистрибуирала домаћинствима у рецесији. Обвезнице за заштиту од рецесије биле би дисконтне сигурносне обвезнице, нека врста интервентне активе домаћинстава која би чекала у приправности. Окидач би могло да буде достизање нулте доње границе каматних стопа, или – како је то економиста Клаудија Зем предложила, раст незапослености од 0,5 одсто. ФЕД би онда активирао сигурносне обвезнице и дигитално депоновао новац домаћинствима путем апликације.
Како Потер додатно објашњава – Конгресу је требало превише времена да грађанима додели новац, а када је то коначно учињено – учињено је прилично неспретно. Потребна нам је одвојена инфраструктура. ФЕД би могао брзо да купи обвезнице, без уласка на приватно тржиште. Рецимо 15. марта могли су да кажу каматне стопе су сада нула, активирамо ,икс’ обвезница и пратићемо стопу незапослености – ако пређе тај и тај ниво, купићемо још. Обвезнице би биле на страни активе ФЕД-овог биланса, а дигитални долари на налозима Американаца представљали би пасиву.”
Седиште Федералних резерви (Getty Images/Tetra images RF)
А онда, свега пар дана касније, гувернер Федералних резерви, Лејел Брејнард, поново је наговестио долазећу монетарну револуцију: „Како би увећала разумевање дигиталних валута, Банка Федералних резерви у Бостону сарађује са истраживачима са MIT-а у вишеслојном подухвату за изградњу и тестирање хипотетичке дигиталне валуте оријентисане ка потребама централних банака. […] Важно је разумети како се постојеће одредбе Закона о Федералним резервама, које се односе на издавање новца, примењују на дигиталну валуту централне банке (Central Bank Digital Currency – CBDC), као и да ли би CBDC имао законски статус платежног средства, у зависности од тога како се дизајнира.”
Шта би натерало ФЕД да се упусти у овај „озбиљни процес измене политике”? Па нови крах узрокован скоком COVID-19, наравно. Последње спасавање није било само „трапаво”, него је надувало акције и обвезнице до небеса. А одвојило је и цене од било какве везе са метриком вредности, од фундамената и од анализа (а није много тога учинило ни за обичне Американце). Стога, сада имамо тржиште усредсређено само на наративе, а не на реалност. То такође има своје импликације. Перспектива ФЕД-а који „штампа” дигиталне доларе, повезане са апликацијама за кеш плаћања, као новог механизма стимулације – одише тоновима Давоса о формули „Великог ресета” за достизање дигиталног, глобалног модела универзалног основног прихода. То је очигледно, као и искушење политичара да на овај начин наплате разне политичке пројекте.
„Велики ресет”
Међутим, ово је само половина „револуције” – две друге компоненте већ су готове. Две прекретнице већ смо прошли. Прво, људи могу да виде (са све издацима за привилегије бејби-бумера које скачу до билионских димензија) како америчка влада није у стању да се носи са проблемом презадужености без ослањања на штампање додатног новца. Многи на Волстриту ће ово видети као решење са великим „р” – они сматрају да ће стављање дигиталног новца директно на апликације изазвати инфлацију. А инфлација може да истопи амерички дуг кроз девалоризацију валуте.
Друго, ФЕД је у априлу већ применио Додатне коефицијенте заштите (Supplementarу Leverage Ratios – SLR) у циљу изузимања америчких државних обвезница од захтева који се тичу односа између капитала и ризика. Простим речником, то значи да комерцијалне банке могу да купе било коју количину америчког државног дуга а да то не заведу као расход у својим билансним извештајима. Такве куповине (док год су стопе макар минимално позитивне) могу да им обезбеђују номиналне приходе. Током јуна америчке банке су увећале свој инвентар америчких државних обвезница за 48 одсто. Ради се о томе да ФЕД олакшава кредитирање банака, потом банке те кредите користе за куповину државних обвезница, а влада потом троши новац.
Новчанице од 100 долара (Mark Wilson/Getty Images)
Магија. Попут чајанке „Лудог шеширџије” – ствари настају ни из чега. И то
не једном, него два пута, пошто је ФЕД направио сличан трик мултипликовањем вредности финансијског спасавања (бејлаут) америчког Трезора, и то пружањем кредита по стопи од 10:1 за специјални фонд Трезора (ФЕД каже да ово не представља директно трошење, које би било илегално).
Али хајде да пробамо да све ово мало размрсимо.
Прво, Америка је већ кренула путем који води ка национализованој (централно контролисаној) економији – веома сличној оној кинеској. Трезор и „Блекрок хеџ фонд” (који управља дистрибуцијом конгресних бејлаутова у име Трезора) сада доносе економске одлуке о животу и смрти америчких компанија – од веома великих до веома малих.
Ово јесте „велики ресет”. А као и са већином „привремених” мера, и ове ће остати трајно. Посматрано са тачке гледишта председника, њему ту нема шта да се не допада. Сада када су Трезор и ФЕД практично спојени у једно тело, Трамп контролише издавање новца, па може да усмерава економију у складу са америчким „националним интересима” током технолошког рата са Кином (и Европом). Слободно тржиште? То у овом тренутку у Америци не постоји.
Друго, овај финансијски рат већ је у току, а Кина ће вероватно употребити свој CIPS (финансијски систем клиринга) и дигитални јуан који је иницирала њена централна банка (и који се већ налази у употреби) како би заобишла SWIFT и амерички долар. Међутим, то значи да ће другима бити плаћено неконвертибилном дигиталном валутом која се једино у Кини може заменити за робу. Или можда не? Као у случају шангајског тржишта нафтних фјучерса, иностраним продавцима могла би да буде понуђена опција да своје приходе остварују у форми кинеског државног дуга или да се својих јуана ослободе преко тржишта физичког злата.
Али, поред САД и Кине, између осталих и Русија, Италија, Иран и Уједињено Краљевство планирају формирање сопствених CBDC (дигиталних валута централних банака). Да ли ће онда – у ери појачаног финансијског рата – нова норма постати мноштво квазиконвертибилних или неконвертибилних дигитализованих платежних средстава?
Амерички долари и биткоини (Pexels/Niezarejestrowany)
Треће, свет поново захтева злато у замену за америчке доларе. А главни снабдевачи ФЕД-а – од којих неки функционишу као банке за складиштење полуга – не делују спремно да се повинују тим захтевима. Но, са појавом коронавируса, амерички финансијски систем био је принуђен да снизи реалне каматне стопе до негативних вредности, што је довело до тога да злато делује атрактивније него поседовање девалвирајућих америчких обвезница.
Традиционално, ФЕД би контролисао тржиште злата да би спречио злато да се такмичи са доларoм или га замени као примарни монетарни инструмент. Али у овом тренутку се неки непознати ентитет бори са америчком централном банком за ту контролу. Укратко, манипулативни процес ФЕД-а тренутно пропада. А уколико ФЕД не буде у стању да обори цене злата и врати контролу, можда ћемо постати сведоци суноврата цене долара у односу на злато.
Крај кеша?
На овом месту, коначно, стижемо до суштине. Код промаљајуће монетарне револуције која се одвија у Сједињеним Државама постоји доста тога што се допада екипи са Волстрита и Давоса: прелазак са традиционалног новца на дигитални, централне банке које издају дигитални новац (мада би Давос екипа преферирала да то чини неки глобални ауторитет), крај кеша и системска контрола и транспарентност које омогућује дигитализација. Неким од ових елемената – попут политичке инструментализације апликација за паметне телефоне – ветар у леђа дао је коронавирус.
Али амерички естаблишмент дубоко је подељен: да, постоји моћна глобалистичка компонента са Волстрита која подржава Давос, али друга страна медаље је дубока држава, која укључује и неке од неокона, који би радије изгинули по рововима него доживели да виде губитак хегемоније америчког долара у тако одлучујућем моменту као што је актуелна економска рецесија. Они су углавном Трампове присталице.
Према томе, хајде да саставимо последње делиће ове слагалице: америчка тржишта капитала тренутно су пуштена с ланца, ослобођена свих фундамената и воде се максимом „не борити се против наратива”, као и егзистенцијалним страхом. Другим речима, необуздани раст тржишта акција – у који Трамп полаже наду уочи избора – веома је упитан. Сентимент би могао у једном трептају да се преокрене, па да уместо садашњег режима адреналинске борбе започне општа бежанија инвеститора. Све што је потребно јесте промена наратива.
На Њујоршкој берзи (Michael Nagle/Bloomberg/Getty Images)
А који би то наратив могао да буде? Па, „мудрац” из Омахе, Ворен Бафет, ове недеље је изложио веома неочекиван наратив: познат као неко ко не јурца за златом, он се ипак решио акција и купио злато и рударе специјализоване за злато. Ко ли ће распалити октобарску распродају акција док долар наставља да посрће а каматне стопе да расту?
Можда се господин Сорош смешка?
(Извор Нови Стандард)
