ARGUSOV POGLED

KORONA VIRUS I ZAVERA

Ilustracija (CC0 Public Domain)

Korona virusi često se nalaze među životinjama, a već dugo se zna za četiri njihove vrste koje među ljudima izazivaju nazeb (dve od njih, doduše, mogu i ozbiljnije da oštete zdravlje).

Prof. dr Zoran Radovanović

 Za nazeb je odgovoran i niz drugih virusa (rino, adeno, parainfluenca itd.). Grupa korona virusa od njih se razlikuje po sposobnosti nekih životinjskih sojeva da promene svoju strukturu i da postanu zarazni za ljude, dovodeći do teške kliničke slike.

Tako se u Kini 2002. pojavio, a dve godine kasnije nestao je soj poznat po engleskom akronimu SARS (u prevodu, teški akutni respiratorni sindrom). Preneo se sa slepih miševa na glodare i sitne sisare, posebno na sivetku, životinju sličnu tvoru, a zatim na ljude.

Deset godina kasnije izolovan je soj označen engleskom skraćenicom MERS, sa značenjem bliskoistočni respiratorni sindrom, jer je britanski pojam Srednjeg istoka (Middle East) za nas – Bliski istok. Takođe je potekao od slepih miševa, a posrednu ulogu u zaražavanju ljudi odigrala je kamila.

Naša čaršijska poslovična maštovitost obogaćena je ovih dana sumnjom da je Kinažrtva biološkog napada. Kao protivargument može da posluži zdrav razum: ko bi normalan pustio u cirkulaciju virus koji može da mu se vrati, i to još dodatno izmenjen daljim mutacijama, ako nema (a nema!) načina da zaštiti sopstvenu populaciju?

 Trenutno je aktuelan soj označen u nauci šifrom 2019 nCoV (novi korona virus iz 2019), a popularno nazvan vuhanskim, po 11-milionskom kineskom gradu iz koga je potekao. Shodno očekivanju, i on vodi poreklo od slepih miševa, dok se za prenos na čoveka optužuju zmije.

Od SARS-a je umrlo skoro 800 osoba, a smrtnost je iznosila oko 10 odsto. I MERS je odneo približno toliki broj žrtava, ali je obolelih bilo manje, pa se smrtnost popela na 37 odsto. Ova sadašnja zaraza je znatno manje smrtonosna. Procenjuje se da umire 2-3 odsto obolelih, ali je stvarni procenat sigurno znatno manji, jer je, za razliku od brojioca, imenilac (stvarni broj obolelih) znatno potcenjen.

Kinezima se zamera da su 2002. tromo reagovali na pojavu SARS-a, te da snose krivicu za rasejavanje bolesti u 30-ak zemalja. Ovoga puta, oni su sjajno obavili virusološki deo posla – dešifrovali su genetski kod virusa ili, stručno rečeno, sekvencionisali su njegov genom, tako da je celom svetu omogućeno relativno brzo i tačno postavljanje dijagnoze.

Omanuli su, međutim, sa izučavanjem epidemioloških karakteristika infekcije. Inkubacija je ostala nedovoljno poznata. Po analogiji sa SARS-om i MERS-om, moglo bi se zaključiti da je između dva i više od 10 dana, a najčešće 4-6 dana. To je duže nego što je potrebno običnom, humanom soju korona virusa da izazove bolest (3 dana).

Takođe je dugo bilo neizvesno da li se zaraza prenosi s čoveka na čoveka. Došla je zatim informacija da jedan bolesnik u proseku prenese virus na 2-3 osobe. To je više nego kod gripa (1,4), a manje nego kod velikih boginja ili velikog kašlja (5-7) i, posebno, manje nego kod malih boginja (oko 15) u neotpornoj populaciji.

Javio se, doduše, i podatak kako je jedan bolesnik zarazio 14 zdravstvenih radnika. Takvi izuzeci su poznati u literaturi, pa pamtimo da je učitelj iz Novog Pazara 1972. preneo velike boginje na preko 30 građana u centralnoj Srbiji. Postoje takvi posebno efikasni prenosioci infekcije i smatra se da je za mnoge zaraze 20 odsto davalaca odgovorno za 80 odsto primalaca infekcije.

Posebno je delikatno pitanje otpornosti ovog novog virusa u spoljnoj sredini. Zavisno od temperature, svetlosti i vlažnosti, njegovi najbliži rođaci opstajali su nekoliko sati ukoliko su „ogoljeni”, a više dana u ispljuvku, krvi ili stolici (dan-dva ako su na poroznom materijalu, kao što su pamučna odeća ili papir).

Proizlazi da bi roba, ukoliko dugo putuje, bila bezbedna. Znatna je verovatnoća da će nas ovaj virus mimoići, poput prethodna dva – izazivača SARS-a i MERS-a. Ukoliko iskrsne, očekivani ishod je pojava tek ponekog bolesnika. Teoretski je moguća masovnija epidemija, ali su preduzete sve mere da se to spreči.

Naša čaršijska poslovična maštovitost obogaćena je ovih dana sumnjom da je Kina žrtva biološkog napada. Kao protivargument može da posluži zdrav razum: ko bi normalan pustio u cirkulaciju virus koji može da mu se vrati, i to još dodatno izmenjen daljim mutacijama, ako nema (a nema!) načina da zaštiti sopstvenu populaciju?

Trampu su na raspolaganju mnogo efikasnije ekonomske mere za postizanje željenog efekta. Teorije zavere će tek procvetati kada se sazna da će, između ostalih, za pokušaj lečenja obolelih biti korišćeni i antivirusni lekovi kompanije Gilead Sciences, čiji je jedan od vodećih deoničara Donald Ramsfeld, bivši ministar odbrane SAD. Njemu se s pravom zameraju brojne nečasne radnje, ali ove zime nije morao da ide tako daleko. Dovoljno je bilo da pre mnogo godina mudro uloži svoj novac u profitabilan posao.

Možemo, dakle, da isključimo sumanutu ideju o biološkom ratu korona virusom kao nečiji državni projekat. Ostavljamo po strani s uma sišavše pojedince (setimo se mentalno obolelog matematičara koji je američkim političarima slao pisma sa sporama antraksa), jer bi to za njih bio tehnički nedostižan poduhvat. Postojala bi teoretska mogućnost, verovatno znatno manja od jedan odsto, da je virus pobegao iz laboratorije.

To se više puta desilo u prošlosti, ali se valja podsetiti poslovice česte među epidemiolozima u sličnoj situaciji: „Kada čuješ na ulici topot, ne pomišljaj odmah na zebru”.

(Izvor Danas)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar