МЕЂУ ИЗМЕЂУ

КОРОВ У МЕСЕЧЕВОМ ТЛУ

NASA

NASA

Проклијало свако семе посађено у реголиту са Земљиног пратиоца.

Научници су први пут узгојили биљке у земљи с Месеца, узорцима тла прикупљенима током мисија НАСА 1969. и 1972, у постигнућу које би могло довести до коришћења земаљских биљака у људским насеобинама на другим планетама. Посадили су семе малог цветног корова, Arabidopsis thaliana, у 12 малих посуда величине напрстка и посматрали како ниче и расте. Свака посуда је садржала грам Месечевеог тла, чији је точнији назив лунарни реголит, који се са својим оштрим честицама и недостатком органског материјала увелико разликује од земаљског, па се није знало хоће ли семе проклијати.

„Kад смо први пут видели обиље зелених клица у свим узорцима, остали смо без даха, рекла је професорка хортикултуре Ана-Лиза Пол, директорка Интердисциплинарног центра за биотехнолошка истраживања Универзитета у Флориди и једна од предводница студије објављене у часопису Communacations Biology.Биљке могу да расту у лунарном реголиту. Та једноставна изјава је колосална и отвара врата будућем истраживању коришћењем ресурса на Месецу и вероватно Марсу. Свако је семе проклијало и није било спољашњих разлика у раним фазама раста између посејаног у реголиту, који се углавном састоји од здробљених базалтних стена, и посејаног у вулканском пепелу са Земље са сличним минералним саставом и величином честица.

Семе посађено у реголиту имало је слабије резултате од упоредних биљака, што можда и не изненађује. Међутим, научницима је чињеница да су биљке уопште никле и расле била изванредна. Један од руководиалаца студије Роб Ферл са Универзитета у Флориди рекао је да је осећао радост гледајући како живот чини нешто што никада пре није учињено.Видети како биљке расту јесте постигнуће јер говори да можемо ићи на Месец и узгајати храну, чистити ваздух и рециклирати воду користећи биљке на начин на који их користимо на Земљи. То је такођер ,откриће јер показује да земаљски живот није ограничен на Земљу, додао је Ферл.

НАСА је ставила на располагање 12 грама – само неколико чајних кашичица – реголита прикупљеног током мисија Аполо 11, Аполо 12 и Аполло 17. Научници су посадили три или четири семенке у десетак посуда навлажених хранљивом отопином, а затим их ставили у лабораторију на око 23 Целзијусова степена под ЛЕД светла која дају ружичасту нијансу. Семе је никло у року од три дана. Након отприлике седам дана раста уклонили су све осим једне биљке из сваког спремника. Она је остављена да расте до 20 дана, а потом су убрани листови да би се проценила активност гена.

Научници су, такође, утврдили да је реголит који је био дуже изложен космичким зрацима и соларном ветру на површини Месеца био мање погодан за раст. Земаљске биљке могле би помоћи људима да успоставе насеобине на местима као што су Месец и Марс, као што је приказано у филму Марсовац из 2015, у којем је астронаут гајио кромпир на Црвеној планети.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар