Што су астроунати дуже боравили у бестежинском стању, претрпели су веће промене. Колико оне потрају после повратка астронаута на Земљу?
Лет у космос мења човеков мозак. Када су се астронаути вратити из Међународне свемирске станице, мозгови им нису били каО када су напустили Земљу.
Научници са Универзитета Мичиген су скенирали главе 27 космичких путника, пре и после свемирских летова. Од тога је 12 провело две седмице у „спејс шатлу”, а 14 шест месеци у свемирској станици. Снимци су начињени магнетном резонанцом (MRI) под окриљем НАСА.
Откривено је знатно повећање
запремине сиве масе у
подручјима мозга повезаним
са равонтежом и кретањем ногу.
Мозак свих 27 испитаника показао је и пораст и опадање запремине сиве материје у различитим деловима мозга као резултат времена проведеног у бестежинском стању. Што су дуже боравили, претрпели су веће промене.
Научници су уочили велика подручја смањења сиве масе, што би могло бити ппвезано с прерасподелом цероспиналне течности. Без гравитације нема шта да је повуче течности надоле у телу, због чега астронаутима отекне лице. И то може довести до прерасподеле и сабијања материје у мозгу.
Откривено је знатно повећање запремине сиве масе у подручјима мозга повезаним са равонтежом и кретањем ногу. Најизраженије је било код астронаута који су боравили у свемирској станици, јер су их стално подучавали да се прилагоде 24-сатној микрогравитацији. У таквим условима се, наиме, највише испољава неуропластичност мозга.
Научнике посебно занима колико неуронске промене трају после повратка астронаута на Земљу.
