Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, ser Rodžer Penrouz, tvrdi da je pre „Velikog praska” postojao još jedan univerzum, a dokaz za to još uvek postoji u vidu „crnih rupa”.
Neposredno pošto je objavljeno da je dobitnik Nobelove nagrade zbog značajnih proboja u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, a i dokaza o postojanju „crnih rupa”, ser Rodžer Penrouz je u intervjuu za britanski „Telegraf” izjavio da je pre našeg postojao još jedan univerzum i da osećamo njegovu energiju kroz „crne rupe”.Ser Rodžer Penrouz tvrdi da su takozvane Hokingove tačke – tačke velikog, neobjašnjenog elektromagnetnog zračenja na nebu – ostaci nekog prethodnog univerzuma.
Kako prenosi „Independent”, ser Rodžer Penrouz je naglasio da „Veliki prasak nije početak. Pre njega je nešto postojalo, a to nešto nas čeka u budućnosti”.
Ova pretpostavka je deo teorijskog modela univerzuma nazvanog konformna ciklička kosmologija. Prema ovoj teoriji, Hokingove tačke predstavljaju poslednje izbacivanje energije (u obliku takozvanog Hokingovog zračenja) iz starijeg univerzuma kroz „crnu rupu”.
Rodžer Penrouz (Wikimedia/ Biswarup Ganguly)
„Crna rupa” je objekat čije je gravitaciono polje toliko jako da ni jedan oblik materije ili zračenja – pa čak ni svetlo – ne može da mu se odupre. Moguće je da se jedan ovakav objekat nalazi u sredini naše galaksije. Naučnici Rajnhard Gencel i Andrea Gec, koji sa ser Rodžerom Penrouzom dele Nobelovu nagradu, došli su do najuverljivijeg dokaza za pretpostavku da se u sredini Mlečnog puta nalazi supermasivna „crna rupa”.
„Prema tome, naš ,Veliki prasak’ započeo je nečim što je za neki prethodni eon bila daleka budućnost, i tada bi postojale slične ,crne rupe’ u fazi nestajanja koje bi proizvele ove tačke koje ja nazivam Hokingovim. Mi sada vidimo ove tačke. U prečniku su oko osam puta veće od Meseca i blago su toplije od svoje okoline.”
Postoji mogućnost da je vremenski period potreban za potpun nestanak „crne rupe” duži od trenutne starosti našeg univerzuma, te je ovaj nastanak nemoguće opaziti.Kako prenosi „Independent”, ser Rodžer Penrouz je naglasio da „Veliki prasak nije početak. Pre njega je nešto postojalo, a to nešto nas čeka u budućnosti”.
Sarađivao sa Hokingom
Ser Rodžer Penrouz, matematičar, fizičar i filozof nauke, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, rođen je 8. avgusta 1931. godine. Profesor emeritus je na Univerzitetu u Oksfordu i počasni saradnik Koledža Sveti Džon u Kembridžu i Juniversiti koledža u Londonu.
Penrouz je najveći doprinos dao u matematičkoj fizici opšte teorije relativnosti i kosmologije. Dobitnik je više priznanja, između ostalog i nagrade „Volf” za fiziku koju je 1988. godine podelio sa Stivenom Hokingom za formulisanje Penrouz-Hokingove teorije singulariteta.
„Naš univerzum se neprestano širi, i sva masa vremenom propada, a prema ovoj mojoj ludoj teoriji ta daleka budućnost postaje ,Veliki prasak’ za neki naredni eon. Prema tome, naš ,Veliki prasak’ započeo je nečim što je za neki prethodni eon bila daleka budućnost, i tada bi postojale slične ,crne rupe’ u fazi nestajanja koje bi proizvele ove tačke koje ja nazivam Hokingovim. Mi sada vidimo ove tačke. U prečniku su oko osam puta veće od Meseca i blago su toplije od svoje okoline. Imamo prilično čvrst dokaz da makar šest ovakvih tačaka postoji”, navodi nobelovac.
Ipak, mnogi naučnici oštro odbijaju ovu pretpostavku, tvrdeći da još uvek ne postoji čvrst dokaz o vrsti zračenja koja izlazi iz „crnih rupa”. I takođe da bi beskonačno veliki univerzum postao beskonačno mali, potrebno je da sve čestice izgube svoju masu kako univerzum stari, što je takođe često osporavana pretpostavka.Prema standardnoj kosmologiji, univerzum je posle „Velikog praska” prošao kroz kratak proces širenja u kome su nepravilnosti u njegovoj strukturi eliminisane.Kao odgovor na ove kritike, ser Rodžer Penrouz kaže da su i „crne rupe”dugo bile otpisane kao čisto matematički koncept, sve dok nije dokazano njihovo postojanje u stvarnosti.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, on tvrdi da „su ljudi i tada bili skeptični. Trebalo je da prođe mnogo vremena da bi ,crne rupe’ bile prihvaćene. Mislim da im se ni dan danas ne pridaje dovoljno značaja”, zaključuje ser Rodžer Penrouz.
(Izvor RTS)
