Добитник Нобелове награде за физику, сер Роџер Пенроуз, тврди да је пре „Великог праска” постојао још један универзум, а доказ за то још увек постоји у виду „црних рупа”.
Непосредно пошто је објављено да је добитник Нобелове награде због значајних пробоја у Ајнштајновој теорији релативности, а и доказа о постојању „црних рупа”, сер Роџер Пенроуз је у интервјуу за британски „Телеграф” изјавио да је пре нашег постојао још један универзум и да осећамо његову енергију кроз „црне рупе”. Сер Роџер Пенроуз тврди да су такозване Хокингове тачке – тачке великог, необјашњеног електромагнетног зрачења на небу – остаци неког претходног универзума.
Како преноси „Индепендент”, сер Роџер Пенроуз је нагласио да „Велики прасак није почетак. Пре њега је нешто постојало, а то нешто нас чека у будућности”.
Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. Према овој теорији, Хокингове тачке представљају последње избацивање енергије (у облику такозваног Хокинговог зрачења) из старијег универзума кроз „црну рупу”.
Роџер Пенроуз (Wikimedia/ Biswarup Ganguly)
„Црна рупа” је објекат чије је гравитационо поље толико јако да ни један облик материје или зрачења – па чак ни светло – не може да му се одупре. Могуће је да се један овакав објекат налази у средини наше галаксије. Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером Пенроузом деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна „црна рупа”.
„Према томе, наш ,Велики прасак’ започео је нечим што је за неки претходни еон била далека будућност, и тада би постојале сличне ,црне рупе’ у фази нестајања које би произвеле ове тачке које ја називам Хокинговим. Ми сада видимо ове тачке. У пречнику су око осам пута веће од Месеца и благо су топлије од своје околине.”
Постоји могућност да је временски период потребан за потпун нестанак „црне рупе” дужи од тренутне старости нашег универзума, те је овај настанак немогуће опазити. Како преноси „Индепендент”, сер Роџер Пенроуз је нагласио да „Велики прасак није почетак. Пре њега је нешто постојало, а то нешто нас чека у будућности”.
Сарађивао са Хокингом
Сер Роџер Пенроуз, математичар, физичар и филозоф науке, овогодишњи добитник Нобелове награде за физику, рођен је 8. августа 1931. године. Професор емеритус је на Универзитету у Оксфорду и почасни сарадник Колеџа Свети Џон у Кембриџу и Јуниверсити колеџа у Лондону.
Пенроуз је највећи допринос дао у математичкој физици опште теорије релативности и космологије. Добитник је више признања, између осталог и награде „Волф” за физику коју је 1988. године поделио са Стивеном Хокингом за формулисање Пенроуз-Хокингове теорије сингуларитета.
„Наш универзум се непрестано шири, и сва маса временом пропада, а према овој мојој лудој теорији та далека будућност постаје ,Велики прасак’ за неки наредни еон. Према томе, наш ,Велики прасак’ започео је нечим што је за неки претходни еон била далека будућност, и тада би постојале сличне ,црне рупе’ у фази нестајања које би произвеле ове тачке које ја називам Хокинговим. Ми сада видимо ове тачке. У пречнику су око осам пута веће од Месеца и благо су топлије од своје околине. Имамо прилично чврст доказ да макар шест оваквих тачака постоји”, наводи нобеловац.
Ипак, многи научници оштро одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из „црних рупа”. И такође да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка. Према стандардној космологији, универзум је после „Великог праска” прошао кроз кратак процес ширења у коме су неправилности у његовој структури елиминисане. Као одговор на ове критике, сер Роџер Пенроуз каже да су и „црне рупе” дуго биле отписане као чисто математички концепт, све док није доказано њихово постојање у стварности.
Како преноси Би-Би-Си, он тврди да „су људи и тада били скептични. Требало је да прође много времена да би ,црне рупе’ биле прихваћене. Мислим да им се ни дан данас не придаје довољно значаја”, закључује сер Роџер Пенроуз.
(Извор РТС)
