Годину дана од повратка на Земљу астронаути су у просеку имали 2,1 посто смањену минералну густину голенице, једне од костију потколенице, и за 1,3 посто мању чврстоћу костију.
Нова студија о губитку коштане масе код 17 астронаута који су боравили на Међународној свемирскоој станици пружа потпуније разумевање учинака космичких путовања на људско тело и кораке који их могу ублажити, што је кључно знање за потенцијалне амбициозне мисије. Истраживање је прикупило нове податке о губитку коштане масе астронаута које је узроковано микрогравитацијом и износе до којих се минерална густина костију може обновити на Земљи.
Истраживање је обухватило 14 астронаута и три астронауткиње просечне старости од 47 година, чије су мисије трајале четири до седам месеци у свемиру, просечно око пет и по месеци. Годину дана од повратка на Земљу астронаути су у просеку имали 2,1 посто смањену минералну густину голенице, једне од костију потколенице, и за 1,3 посто мању чврстоћу костију. Деветоро није обновило минералну густину костију након лета у свемир, доживели су трајни губитак.
„Знамо да астронаути губе коштану масу на дуготрајном свемирском лету. Ново у овој студији је то да смо их пратили годину дана након свемирског путовања да бисмо видели хоће ли се и колико кост опоравити”, рекао је професор Ли Гејбел са Универзитета у Калгарyју и главни аутор истраживања које је објављено недавно у часопису Scientific Reports. „Астронаути су доживели значајан губитак коштане масе током шестомесечних свемирских летова – губитак који бисмо очекивали код старијих особа за два десетлећа на Земљи, а повратили су отприлике половину тог губитка годину дана од повратка на Земљу.”
„Микрогравитација утиче на многе телесне системе, укључујући мишиће и кости. И кардиоваскуларни систем доживљава многе промене. Без гравитације која вуче крв према стопалима, астронаути доживљавају промену текућине која узрокује накупљање више крви у горњем делу тела. То може утицати на кардиоваскуларни систем и вид. Зрачење је исто тако велики здравствени проблем за астронауте јер што даље путују од Земље, то је већа изложеност зрачењу и повећан ризик од рака.”
Свемирске агенције мораће побољшати режиме вежбања и исхрану да спрече губитак коштане масе, упозорио је дотични научник и додао: „За време свемирског лета коштане структуре се стањују и на крају се неке од коштаних шипки одвајају једна од друге. Једном када се астронаут врати на Земљу, преостале коштане везе могу задебљати и ојачати, али оне које су се одвојиле у свемиру не могу се поновно обновити тако да се целокупна структура костију астронаута трајно мења.”
Астронаути који су били предмет проучавања одлазили су на свемирску станицу у протеклих седам година. У студији није наведена националност, али познато је да су били из америчке свемирске агенције НАСА, Kанадске свемирске агенције, Европске свемирске агенције и Јапанске агенције за истраживање свемира. Путовање у свемир поставља разне изазове за људско тело, што је кључна брига свемирских агенција док планирају нова истраживања. НАСА, примерице, намерава да пошаље астронауте поново на Месец, а мисија се планира за 2025. годину. То би могла бити увертира у будуће астронаутске мисије на Марс или дугорочно присуство на површини Месеца.
„Микрогравитација утиче на многе телесне системе, укључујући мишиће и кости”, објаснио је Гејбел. „И кардиоваскуларни систем доживљава многе промене. Без гравитације која вуче крв према стопалима, астронаути доживљавају промену текућине која узрокује накупљање више крви у горњем делу тела. То може утицати на кардиоваскуларни систем и вид. Зрачење је исто тако велики здравствени проблем за астронауте јер што даље путују од Земље, то је већа изложеност зрачењу и повећан ризик од рака.”
Студија је показала да су дуже свемирске мисије резултирале већим губитком коштане масе и мањом вероватношћом опоравка костију након тога. Вежбе у току лета, попут тренинга отпора на свемирској станици, показале су се важним за спречавање губитка мишића и коштане масе. Вероватније је да ће се после мисије пре опоравити астронаути који су изводили више мртвих дизања у свемиру него на Земљи. „Има много тога што још не знамо о утицају микрогравитације на људско здравље, посебно кад се ради о свемирским мисијама дужим од шест месеци”, закључио је Ли Гејбел.
(Индекс)
