АРГУСОВ ПОГЛЕД

КОСООКИ ПОГЛЕД НА СЕКС

662 pregleda

Да ли је могуће пронаћи аналогију гледе третмана сексуалног чина кроз историју једног Европљанина и једног Далекоисточњака?

Ана Павловић

Пођемо ли од дела Земљине кугле одакле се сунце рађа – најузбудљивије сексуално искуство које је Кинез могао да доживи (почев од отприлике десетог века наовамо) било је да гледуцка смањена женска стопала. Праксу везивања увели су играчи са царског двора, подржала аристократија у знак престижа, а затим усвојила средња класа која је достојанство демонстрирала глуматајући чедност. Будући да секс не воли да се преиспитује о томе за чим жуди, стотинама година потом су сапете ножице остале неоспоран предмет сексуалне жеље.

Кинеска свирепа еротичност

Шепање њихових власница је узбуђивало мушкарце, а читави сексуални приручници су посвећени неких осамнаест поза у којима сношај може да се комбинује са обрадом стопала – рецимо љубљењем, сисањем, грицкањем или жвакањем семенки диња и бадема стављеним међу прсте. Родитељи су већом ценом тарифирали кћери – будуће проститутке са деформисаним стопалима, а девојчице са заувек изломљеним костима су посебно похваљиване и награђиване.

Сукцесивно и лицемерно, богаташи су
се скандализовали над довитљивом
развратношћу убогих (који су се барем
достојанствено заљубљивали и одљубљивали),
да би их потом и сами упражњавали.

Манџурци, који су Кину покорили у седамнаестом веку, безуспешно су забрањивали ово садо-мазохистичко, мушко-женско задовољство, за које се сматрало да није ништа мањег интензитета од самог полног односа. Стопала су се и даље прикривала, те тако остајала тајанствена као и полни органи.

Испоставља се да је овај нарочити облик свирепе еротичности Кина развила на врхунцу свог напретка, када је у свету предњачила у технологији и уметностима, јер јој је то благостање дозвољавало. (Европски пандан је корсет, који су узалудно разапињали лекари од римског доба до деветнаестог века),

Уместо да се шире представе о уживању, смењивали су се периоди репресије и слободе. Сукцесивно и лицемерно, богаташи су се скандализовали над довитљивом развратношћу убогих (који су се барем достојанствено заљубљивали и одљубљивали), да би их потом и сами упражњавали. Ова кривуља периода разврата еротске уметности осцилирала је од неколико деценија, до чак неколико векова.

Те тако (премда порно-предмети датирају барем од 1000. године пре нове ере) први врхунац у њиховој производњи збио се у седмом веку нове ере, када се царство проширило све до Ирана, Кореје и Вијетнама: напредак је посве повољно утицао на њихово сладострашће, можда управо због тога што су Кинези били смртно озбиљни гледе свог успеха.

Сетимо се само с каквом жестоком страшћу
су кинески комунисти педесетих година
двадесетог века систематски девастирали
огромну количину еротских антиквитета.

Потом је у тринаестом веку васпостављено пуританство као званична вера, а у осамнаестом је ренесанса еротичности открила модерне борделске проститутке, са Нанкингом – центром културе, забаве, и беспримерног расипништва. У деветнаестом веку је цар Тунгџи умро од сифилиса, а у устанку у Тајпингу (1850) шест хиљада заробљених дечака је ушкропљено и произведено у проститутке, али збиља (укључивши сапета стопала и нападну шминку!).

Цар Тунгџи (Википедија)

Већина земаља би могла да отпрати неку сличну историју смене опсесија и изненадних преокрета. Кадикад је пуританство „нападало” слева, понекад и сдесна, каткад од власти или као реакција на њу. Не постоји златно доба на које бисмо се могли позвати кад је у питању секс (као ни култура, уосталом!).

Сетимо се само с каквом жестоком страшћу су кинески комунисти педесетих година двадесетог века систематски девастирали огромну количину еротских антиквитета, не би ли избрисали сећање на ове (сматрали су) проблематичне епизоде своје прошлости.

Европа је у то време, додуше, исувише била забављена видањем ратних рана, прегруписавањем на источни и западни блок те „враћањем у седло”  да би се сексуалне теме нашле на дневном реду. Али се увелико спремао терен за наступајућу сексуалну револуцију, децу цвећа и Мери Квант.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар