Ово откриће могло би имати значајне импликације на то како онколози схватају и лече меланоме, најопаснији облик рака коже.
Тим научника с Медицинског факултета Универзитета у Питсбургу одгонетнуо је мистерију бесмртности тумора, што значи да би се тај механизам могао напасти, а тумори лакше лечити. У научном раду објављеном у угледном часопису Science аутори описују како су идентификовали специфичне генетске промене које омогућују туморима да брзо расту и истовремено спречавају властиту смрт. Ово откриће могло би имати значајне импликације на то како онколози схватају и лече меланоме, најопаснији облик рака коже.
„Учинили смо нешто што је у бити било очито на темељу претходних темељних истраживања и повезано с нечим што се догађа код пацијената”, рекао је руководилац истраживања Џонатан Алдер с Медицинског факултета у Питсбургу.
Шта су то теломере и зашто су важне за туморе? У својем истраживању тим се посебно фокусирао на теломере, заштитне капице на крају хромозома, које су кључне за спречавање настајања грешака у ДНК и продужавање живота ћелија. У здравим ћелијама теломере делују као заштита која онемогућује да се током деобе ћелија хромозоми на крајевима погрешно прекопирају. Наиме, то су места где иначе настаје највише грешака. Теломере су продужеци хромозома који немају утицаја на геном, а омогућују да крајеви генског материјала не завршавају у самим рубовима. Али са сваким циклусом репликације ћелије постају све краће, док не постану толико кратке да се ћелија више не може делити.
„Постоји нека посебна веза између меланома и одржавања теломера. Да би се меланоцит трансформисао у рак, једна од највећих препрекa је да се овековечи. Једном када то може учинити, на добром је путу ка раку.”
Поремећаји у одржавању дужине теломера могу довести до одумирања ћелија у ткивима и тешких болести. Синдроми кратких теломера доводе до прераног старења и смрти. С друге стране изузетно дугачке теломере повезују се с раком. Научници годинама знају да су теломере у опасним туморима коже, познатим као меланоми, посебно дугачке када се усореде с теломерама у другим врстама рака. „Постоји нека посебна веза између меланома и одржавања теломера”, подсетио је Алдер. „Да би се меланоцит трансформисао у рак, једна од највећих препрека је да се овековечи. Једном када то може учинити, на добром је путу ка раку.”
За продужење теломера, њихову заштиту од оштећења и спречавање смрти ћелија заслужан је протеин теломераза. Она је неактивна у већини ћелија, но многе врсте рака користе мутације у гену TERT (telomerase reverse transcriptase) које активирају теломеразу и омогућују ћелијама да наставе раст. Меланом је посебно познат да чини управо то. Око 75% тумора меланома садржи мутације у гену TERT које подстичу производњу протеина и повећавају активност теломеразе. Но када су научници раније покушали да мутирају TERT у меланоцитима, нису успевали произвести исте дугачке теломере какве се виде у туморима њихових пацијената. Испоставило се да су мутације промотора TERT само пола приче.
Прегледајући базе података о мутацијама рака, Алдеров лабораторијски тим открио је подручје у протеину што веже теломере, звано TPP1, а које је често мутирано у туморима меланома. Истраживања Алдеровог тима показала су да су мутације у TPP1 биле невероатно сличне онима у TERT-у. Оне су биле смештене у новооткривеном промоторском подручју TPP1 и стимулисали су производњу протеина. То је било узбудљиво јер је одавно познато да TPP1 подстиче активност теломеразе.
Главни узрок настајања меланома је штетно ултраљубичасто (UV) зрачење. Од њега највише оболевају људи светле пути јер у кожи имају најмање мелатонина који штити од њега. Један од главних разлога пораста броја случајева меланома је то што све више људи има могућност за туризам и рекреативне и спортске активности на отвореном.
„Биохемичари су више од деценије пре нас показали да TPP1 повећава активност теломеразе у епрувети, али никада нисмо знали да се то стварно догодило клинички”, нагласио је Адлер. Kада је тим додао мутирани TERT и TPP1 назад у ћелије, два протеина су ушла у синергију и заједно створила изразито дугачке теломере видљиве у туморима меланома. TPP1 је био чинилац који је недостајао! Ово откриће променило је начин на који научници схватају настанак меланома. И такође има потенцијал да побољша лечење тумора. Идентификујући систем одржавања теломера који је јединствен за туморе, научници су нашли нову мету за лечење.
Према часопису JAMA Dermatology из 2022, број случајева меланома у свету би до 2040. могао порасти за 57%. Процењује се да је у 2020. било 325.000 људи с дијагнозом меланома и да је од њега у свету умрло око 50.000 људи. Ако стопе из 2020. остану стабилне, процењује се да ће глобални терет меланома до 2040. порасти на 510.000 нових случајева и 96.000 смртних случајева годишње.
Главни узрок настајања меланома је штетно ултраљубичасто (UV) зрачење. Од њега највише оболевају људи светле пути јер у кожи имају најмање мелатонина који штити од њега. Један од главних разлога пораста броја случајева меланома је то што све више људи има могућност за туризам и рекреативне и спортске активности на отвореном. На срећу, последњих година је у лечењу меланома остварен значајан напредак. Око 90% људи с меланомом ће преживети 5 или више година након дијагнозе, а више од 85% ће преживети 10 или више година.
(Индекс)
