У далекој будућности садашњи космос ће се распасти у „великом цепању” (Big Rip), а то ће уједно означити нестанак Земље. Према таквом предвиђању, које заступају Роберт Колдвел са Универзитета Дартмут и Марк Камионковски и Невин Вајнберг из Калифорнијког института за технологију, биће све, ама баш све, уништено – од живих створења до атома!
Можда на први поглед то личи на научну фантастику, али поменути образац заснива се на претпоставци да ће космос све брже и брже да се шири, и да ће напокон „тамна енегија” надвладати гравитациону, електромагнетску и слабу нуклеарну силу које све држи на окупу. Поменута тајанствена сила, како се нагађа, чини 68 одсто енергије ксомоса који се може опазити.
Први пут је такво виђење представио Марсело Дисконзи, са Томасом Кепхартом и Робертом Шерером, (сва тројица са Универзитета Вандербилт), 2015. године, најавивши пропаст свега за 22 милијарде година.
И за Земљу се некад мислило да је плоча. Кад би се стигло на њен крај чека амбис. Данас је Свемир „равна плоча“. А на крају нас чека амбис – „црна енергија“.
Али сведоци смо, и после Свемира – Свемир. Евидентно је да на крају „свемирске плоче“ није амбис јер се свемир, ма како и ма чиме га омеђавали или описивали, шири у неко постојање. Не знамо шта је то „црна енергија“. И изгледа само зато што смо је из свог незнања назвали „црном“, имамо „лоше мишљење“ о њој. Преименујмо је у „бела енергија“ и размишљамо о њој као о обједињавајућој енергији, свеобухватнијој од гравитације. Енергији која ће стварати и рађати увек нову и нову јединственост Свемира.