Изнад свих солвената сазнајних структура, изнад свих богова је Ананке (судбина) која је, у овој васиони, само друго име времена.
Стеван Бошњак
Овде је кључно питање: да ли се у васиони било шта ново рађа и умире или постоји само непрекидни след и симултаност догађаја и непрекидних трансформација. Да ли је број почетних услова (надаље: PU = x0y0z0), једнак броју завршних услова (надаље: ZU = xnynzn), односно оних на крају света.
Овде, дакле, имамо два могућа сценарија:
а) ∑PU= x0y0z0 = ∑ZU=xnynzn
b) ∑PU= x0y0z0 ≠ ∑ZU=xnynzn
Дакле, да ли у васиони постоји било шта друго сем датог, ограниченог и мерљивог броја почетних и завршних услова и ограниченог или неограниченог, бројног односно безбројног догађања и трансформација између ова два. Зато сада и овде уводим следеће коресподенције:
а) PU (узроци) последице
1 →→ →→ 11
Ово горе је уни-унивок(н)а једнозначна коресподенција
b) PU (узроци) последице
1 →→ →→ 1, 2, 3 … n
Ово горе је уни-мултивока вишезначна коресподенција
c) PU (узроци) последице
1,2,3 … n →→ →→ 11
Ово горе је мулти-унивока вишезначна коресподенција
d) PU (узроци) последице
1,2,3… n →→ →→ 1,2,3… n
Ово горе је мулти-мултивока вишезначна коресподенција.
(Могли смо ово и са скуповима, али би запремало више простора уз идентичaн резултат).
Одавде проистичу следећи закључци:
- Васиона је саздана на, и од коначног броја почетних и крајњих услова, као и од, пре бесконачног, него коначног, броја трансформација између ова два.
- Лапласов демон у област коресподенције уз почетне (α) и завршне (Ω) услове уводи и поље трансформација (PT=∑nk(1-p)∞ !) односно области коресподенције (OK=∑nk(1-p)∞ !) између ове почетне алфе и завршне омеге. Уочавамо да су поља трансформације и области коресподенције потпуно преклопљени, односно идентични скупови који могу бити затворени, семипермеабилни и пермеабилни и само од тих стања зависи да ли је васиона коначна, бесконачна, траје или је безвремена, мерљива или безмерна, вечито понављајућа или једнотна у било ком свом облику: коначном или безвременом и бесконачном.
- Космос, од почетка до краја, подлеже коресподенцијама скрознаскроз, број почетних и завршних услова је мерљив.
- Број трансформација између било ког облика крајњих стања је пре неограничен него ограничен, док је број услова, како рекосмо мерљив, ма колико велики био.
- Тек се у пољу трансформација (збивања, догађаја) и у областима коресподенција појављује време као ултимативни, кључни фактор бивства.
- На почетне и крајње услове време не утиче (не постоји), за све оно између ова два време је кључни фактор.
Пјер-Симон Лаплас (Wikipedia)
Лаплас је, дакле, у праву кад говори о демону који знајући почетне услове зна и крајња стања света, али је у криву кад то генерализује сматрајући да се доследно и без грешке може следити тај пут од почетка до краја. Грешка је у овом случају инхерентна и једна је од суштина и основних атрибута бића тог пута између PU и ZU.
Ниједан ум, укључив ум демијурга васионе не може коресподенцијама и на њима заснованим трансформацијама баратати с потпуном извесношћу.
Нешто је извесно.
Нешто је неизвесно.
Само снага ума солвира горње односе, али са, и у најповољнијем случају, реченом инхерентном онтолошком грешком.
Да поједноставим: с масом и свим из ње проистичућим (укључив простор и обрнуто) Лапласов демон и врховни дух васионе може са извесношћу баратати. Са временом (које уноси потпуну динамику, трансформабилност и свекоресподентност) божански математичар то није у стању. Изнад свих солвената сазнајних структура, изнад свих богова је Ананке (судбина) која је, у овој васиони, само друго име времена.
У овом закључку је и најдубљи, имплицитни смисао објективне егзистенције и њој инхерентних: наде, слободе и истине. Све три инхеренције духа имају бесконачно поље за трагање, плодне вишезначне коресподенције и узвишене или супротне трансформације, све до оног доба кад се бесконачност (по природи ствари) самоукине… али то ће тада бити нека већ сасвим друга прича.
