ЛАПЛАСОВ ДЕМОН ВАСИОНЕ

Изнад свих солвената сазнајних структура, изнад свих богова је Ананке (судбина) која је, у овој васиони, само друго име времена.

Стеван Бошњак

Овде је кључно питање: да ли се у васиони било шта ново рађа и умире или постоји само непрекидни след и симултаност догађаја и непрекидних трансформација. Да ли је број почетних услова (надаље: PU = x₀y₀z₀), једнак броју завршних услова (надаље: ZU = x_ny_nz_n), односно оних на крају света.

Овде, дакле, имамо два могућа сценарија:

а) ∑PU= x₀y₀z₀ = ∑ZU=x_ny_nz_n

b) ∑PU= x₀y₀z₀ ≠ ∑ZU=x_ny_nz_n

Дакле, да ли у васиони постоји било шта друго сем датог, ограниченог и мерљивог броја почетних и завршних услова и ограниченог или неограниченог, бројног односно безбројног догађања и трансформација између ова два. Зато сада и овде уводим следеће коресподенције:

а) PU (узроци) последице

1 →→ →→ 1¹

Ово горе је уни-унивок(н)а једнозначна коресподенција

b) PU (узроци) последице

1 →→ →→ 1, 2, 3 … n

Ово горе је уни-мултивока вишезначна коресподенција

c) PU (узроци) последице

1,2,3 … n →→ →→ 1¹

Ово горе је мулти-унивока вишезначна коресподенција

d) PU (узроци) последице

1,2,3… n →→ →→ 1,2,3… n

Ово горе је мулти-мултивока вишезначна коресподенција.

(Могли смо ово и са скуповима, али би запремало више простора уз идентичaн резултат).

Одавде проистичу следећи закључци:

1. Васиона је саздана на, и од коначног броја почетних и крајњих услова, као и од, пре бесконачног, него коначног, броја трансформација између ова два.
2. Лапласов демон у област коресподенције уз почетне (α) и завршне (Ω) услове уводи и поље трансформација (PT=∑n_k(1-p)^∞ !) односно области коресподенције (OK=∑n_k(1-p)^∞ !) између ове почетне алфе и завршне омеге. Уочавамо да су поља трансформације и области коресподенције потпуно преклопљени, односно идентични скупови који могу бити затворени, семипермеабилни и пермеабилни и само од тих стања зависи да ли је васиона коначна, бесконачна, траје или је безвремена, мерљива или безмерна, вечито понављајућа или једнотна у било ком свом облику: коначном или безвременом и бесконачном.
3. Космос, од почетка до краја, подлеже коресподенцијама скрознаскроз, број почетних и завршних услова је мерљив.
4. Број трансформација између било ког облика крајњих стања је пре неограничен него ограничен, док је број услова, како рекосмо мерљив, ма колико велики био.
5. Тек се у пољу трансформација (збивања, догађаја) и у областима коресподенција појављује време као ултимативни, кључни фактор бивства.
6. На почетне и крајње услове време не утиче (не постоји), за све оно између ова два време је кључни фактор.

Пјер-Симон Лаплас (Wikipedia)

Лаплас је, дакле, у праву кад говори о демону који знајући почетне услове зна и крајња стања света, али је у криву кад то генерализује сматрајући да се доследно и без грешке може следити тај пут од почетка до краја. Грешка је у овом случају инхерентна и једна је од суштина и основних атрибута бића тог пута између PU и ZU.

Ниједан ум, укључив ум демијурга васионе не може коресподенцијама и на њима заснованим трансформацијама баратати с потпуном извесношћу.

Нешто је извесно.

Нешто је неизвесно.

Само снага ума солвира горње односе, али са, и у најповољнијем случају, реченом инхерентном онтолошком грешком.

Да поједноставим: с масом и свим из ње проистичућим (укључив простор и обрнуто) Лапласов демон и врховни дух васионе може са извесношћу баратати. Са временом (које уноси потпуну динамику, трансформабилност и свекоресподентност) божански математичар то није у стању. Изнад свих солвената сазнајних структура, изнад свих богова је Ананке (судбина) која је, у овој васиони, само друго име времена.

У овом закључку је и најдубљи, имплицитни смисао објективне егзистенције и њој инхерентних: наде, слободе и истине. Све три инхеренције духа имају бесконачно поље за трагање, плодне вишезначне коресподенције и узвишене или супротне трансформације, све до оног доба кад се бесконачност (по природи ствари) самоукине… али то ће тада бити нека већ сасвим друга прича.