LAPLASOV DEMON VASIONE

Iznad svih solvenata saznajnih struktura, iznad svih bogova je Ananke (sudbina) koja je, u ovoj vasioni, samo drugo ime vremena.

Stevan Bošnjak

Ovde je ključno pitanje: da li se u vasioni bilo šta novo rađa i umire ili postoji samo neprekidni sled i simultanost događaja i neprekidnih transformacija. Da li je broj početnih uslova (nadalje: PU = x₀y₀z₀), jednak broju završnih uslova (nadalje: ZU = x_ny_nz_n), odnosno onih na kraju sveta.

Ovde, dakle, imamo dva moguća scenarija:

a) ∑PU= x₀y₀z₀ = ∑ZU=x_ny_nz_n

b) ∑PU= x₀y₀z₀ ≠ ∑ZU=x_ny_nz_n

Dakle, da li u vasioni postoji bilo šta drugo sem datog, ograničenog i merljivog broja početnih i završnih uslova i ograničenog ili neograničenog, brojnog odnosno bezbrojnog događanja i transformacija između ova dva. Zato sada i ovde uvodim sledeće korespodencije:

a) PU (uzroci) posledice

1 →→ →→ 1¹

Ovo gore je uni-univok(n)a jednoznačna korespodencija

b) PU (uzroci) posledice

1 →→ →→ 1, 2, 3 … n

Ovo gore je uni-multivoka višeznačna korespodencija

c) PU (uzroci) posledice

1,2,3 … n →→ →→ 1¹

Ovo gore je multi-univoka višeznačna korespodencija

d) PU (uzroci) posledice

1,2,3… n →→ →→ 1,2,3… n

Ovo gore je multi-multivoka višeznačna korespodencija.

(Mogli smo ovo i sa skupovima, ali bi zapremalo više prostora uz identičan rezultat).

Odavde proističu sledeći zaključci:

1. Vasiona je sazdana na, i od konačnog broja početnih i krajnjih uslova, kao i od, pre beskonačnog, nego konačnog, broja transformacija između ova dva.
2. Laplasov demon u oblast korespodencije uz početne (α) i završne (Ω) uslove uvodi i polje transformacija (PT=∑n_k(1-p)^∞ !) odnosno oblasti korespodencije (OK=∑n_k(1-p)^∞ !) između ove početne alfe i završne omege. Uočavamo da su polja transformacije i oblasti korespodencije potpuno preklopljeni, odnosno identični skupovi koji mogu biti zatvoreni, semipermeabilni i permeabilni i samo od tih stanja zavisi da li je vasiona konačna, beskonačna, traje ili je bezvremena, merljiva ili bezmerna, večito ponavljajuća ili jednotna u bilo kom svom obliku: konačnom ili bezvremenom i beskonačnom.
3. Kosmos, od početka do kraja, podleže korespodencijama skroznaskroz, broj početnih i završnih uslova je merljiv.
4. Broj transformacija između bilo kog oblika krajnjih stanja je pre neograničen nego ograničen, dok je broj uslova, kako rekosmo merljiv, ma koliko veliki bio.
5. Tek se u polju transformacija (zbivanja, događaja) i u oblastima korespodencija pojavljuje vreme kao ultimativni, ključni faktor bivstva.
6. Na početne i krajnje uslove vreme ne utiče (ne postoji), za sve ono između ova dva vreme je ključni faktor.

Pjer-Simon Laplas (Wikipedia)

Laplas je, dakle, u pravu kad govori o demonu koji znajući početne uslove zna i krajnja stanja sveta, ali je u krivu kad to generalizuje smatrajući da se dosledno i bez greške može slediti taj put od početka do kraja. Greška je u ovom slučaju inherentna i jedna je od suština i osnovnih atributa bića tog puta između PU i ZU.

Nijedan um, uključiv um demijurga vasione ne može korespodencijama i na njima zasnovanim transformacijama baratati s potpunom izvesnošću.

Nešto je izvesno.

Nešto je neizvesno.

Samo snaga uma solvira gornje odnose, ali sa, i u najpovoljnijem slučaju, rečenom inherentnom ontološkom greškom.

Da pojednostavim: s masom i svim iz nje proističućim (uključiv prostor i obrnuto) Laplasov demon i vrhovni duh vasione može sa izvesnošću baratati. Sa vremenom (koje unosi potpunu dinamiku, transformabilnost i svekorespodentnost) božanski matematičar to nije u stanju. Iznad svih solvenata saznajnih struktura, iznad svih bogova je Ananke (sudbina) koja je, u ovoj vasioni, samo drugo ime vremena.

U ovom zaključku je i najdublji, implicitni smisao objektivne egzistencije i njoj inherentnih: nade, slobode i istine. Sve tri inherencije duha imaju beskonačno polje za traganje, plodne višeznačne korespodencije i uzvišene ili suprotne transformacije, sve do onog doba kad se beskonačnost (po prirodi stvari) samoukine… ali to će tada biti neka već sasvim druga priča.