Уколико се убрза метаболизам масног ткива, смањује се гојазност. То су установили у Истраживачком институту Кливлендске клинике (САД). Метаболички поступак у којем настаје триметиламиноксид (ТМАО) – хемикалија коју стварају стомачне бактерије у току варења холина, лецитина и карнитина, супстанце пронађеним у многим животињским производима, укључујући црвено месо – повезан је с већим већим изгледима да се буде сувише дебео.
Претходно истраживање је ову ствар довело у везу с већом вероватноћом појаве тешких кардиоваскуларних тегоба, укључујући срчане болести и мождане ударе.
Истраживачи су се усредсредили на ензим моноксигеназу 3 (FMO3), који садржи флавин, а задужен је да ТМАО претвара у свој активни облик. Тако су открили су да су мишеви који су изгубили или искључили ген FМО3 били поштеђени гојазности. Уједно је код глодара без ове „наследне јединице” забележена већа експресија гена повезаних с више метаболички активних смеђих масних ћелија.
У току проучавања je потврђено да је 435 испитаника имало висок ТМАО и да су били више изложени дијабетесу типа 2. Наиме, дебљина, дијабетес и кардиоваскуларне болести су у тесној спрези. Познато је да микроби утичу на кардиоваскуларне болести, али још нема конкретних доказа да стомачне бактерије упливишу на гојазност.
