Количина литијума у води повезана је с повећаном шансом да деца у каснијем узрасту добију дијагнозу аутизма (ASD).
Реч је о открићу међународних научника који су открили ту везу, чија је студија спроведена је на 52.706 малишана у Данској, али то није довољно за доказивање да литијум непосредно узрокује поменуту болест. С друге стране, поменути налаз вредан даљег проучавања. Овај хемијски елемент се раније повезивао с побачајима и срчаним малформацијама код новорођенчади, сада је први пут успостављена повезаност с поремећајем из спектра аутизма
У овој данској националној студији, научни тим је запазио да је излагање мајке већим исносима литијума у води за пиће током трудноће било повезано са умереним повећањем ризика од ASD код њихове деце. Налази су остали чврсти након прилагођавања неколиким социоекономским чиниоцима мајчинског суседства и изложености онечишћењу ваздуха, пишу аутори студије, која је објављена у часопису JAMA Pediatrics. Литијум обично доспева у пијаћу воду распадањем минерала под земљом. У поређењу с другим земљама, количине метала у води за пиће у Данској су на нивоу умерених до ниских.
Од 8.842 малишана у студији с дијагнозом аутизма, 2.850 долазило је из подручја где су износи литијумаа у води за пиће били у највишој четвртини, у поређењу с 1.718 из најниже четвртине. Сличан однос је уочен када су научници посматрали појединачне подтипове аутизма. Веза између литијума и аутизма била је, такође, мало јача за људе који живе у урбаним подручјима у односу на рурална и мање градове.
Истраживачи су за потребе студије користили базе података пацијената и информације из матичних књига 151 јавног завода (што представља водоопскрбу за око половину становништва земље), да идентификују децу рођену од 2000. до 2013. године, са или без дијагнозе поремећаја из аутистичног спектра. Kонцентрације литијума у води подељене су на четири једнака дела, а пренатална изложеност литијуму одређена је за сваку четвртину. Исноси у другој и трећој у вези су с 24 до 26 посто већим ризиком од дијагнозе аутизма у поређењу с најнижом четвртином. У највишој ризик је за 46 одсто био виши.
Од 8.842 малишана у студији с дијагнозом аутизма, 2.850 долазило је из подручја где су износи литијумаа у води за пиће били у највишој четвртини, у поређењу с 1.718 из најниже четвртине. Сличан однос је уочен када су научници посматрали појединачне подтипове аутизма. Веза између литијума и аутизма била је, такође, мало јача за људе који живе у урбаним подручјима у односу на рурална и мање градове. Истраживачки тим је додао контроле за неке социоекономске чиниоце и загађење ваздуха. У будућности би антропогени извори литијума у води могли постати раширенији због употребе и одлагања литијумских батерија на одлагалиштима с потенцијалом контаминације подземних вода, каже неуролошлиња и епидемиологиња Бит Риц са Универзитета Kалифорнија у Лос Анђелесу.
Познато је да литијум прелази у плаценту и кроз крвно-мождану баријеру фетуса, а већ су спроведена истраживања да може утицати на одређене сигнале и путеве у мозгу у развоју. Исто тако, он се интензивно користи за уравнотежење расположења у лечењу особа с биполарним поремећајима и депресијом. Виши износи литијума у пијаћој води су, такође, у вези с нижим стопама самоубистава, што је пдотакло аргументе да би се овај хемијски елемент могао додати у залихе воде.
Да би се боље истражио овај однос и и превладала ограничења студије, биће потребна додатна истраживања. У будућности би научници могли укључити потрошњу воде, примерице, уместо да користе локални извор пијаће воде као средство за процену изложености. „Сви загађивачи који могу утицати на развој људског мозга заслужују интензивно испитивање. Резултати наше студије темеље се на висококвалитетним данским подацима, али их је потребно поновити у другим популацијама и подручјима света”, наглашава Риц.
(Зимо)
