Према новој студији, карактеристичан потпис халапљивих молекула налази се у даху сексуално узбуђених особа.
Већи проток крви у гениталије, појачан пулс и проширене зенице су физичке карактеристике које откривају да је особа сексуално узбуђена. Али пожуда се, такође, може открити у даху, као што је сада показала студија међународног истраживачког тима.
С почетком еротског филма специфично, количина разних халапљивих органских једињења у даху узбуђених учесника нагло је расла, а остала једињења брзо су се смањивала. Осим тога, количине су варирале мање него у неузбуђеном стању.
Према тој студији, карактеристичан потпис халапљивих молекула налази се у даху сексуално узбуђених особа. Испитаници су издисали мање изопрена и угљен-диоксида, док је концентрација продуката разградње појединих неуротрансмитера порасла. Научници тврде да ово откриће може клинички помоћи у бољој процени сексуалног узбуђења и тако придонети одгонетању сексуалних потешкоћа.
Научни задатак био је једноставан: дванаест мушкараца и дванаест жена замољено је да погледају различите десетоминутне филмске исечке насумично у Истраживачкој лабораторији за људску сексуалност, скраћено SexLab, на Универзитету Порто у Португалији. Гледали су документарац о путовању у природу, хорор филм, ногометну утакмицу и еротски филм.
У међувремену тим истраживача из немачког Института Макс Планк континуирано је анализирао дах испитаника на више од сто халапљивих органских једињења, док су истовремено њихове колеге из поменуте португалске лабораторије мериле сексуално узбуђење испитаника, примерице одређујући пораст температуре у гениталијама.
Хемијски траг
С почетком еротског филма специфично, количина разних халапљивих органских једињења у даху узбуђених учесника нагло је расла, а остала једињења брзо су се смањивала. Осим тога, количине су варирале мање него у неузбуђеном стању. „Смањена концентрација угљен-диоксида и изопрена у даху могла би бити због тога што су гениталије имале већи проток крви, док су мишићи и плућа имали мањи. Kод мушкараца смо пронашли фенол, крезол и индол. Чини се да су то типични показатељи сексуалног узбуђења”, каже Ниђинг Ванг, главни аутор недавно објављене студије у научном часoпису Nature.
Твари настају током разградње аминокиселине триптофана, прекурсорске материје неуротрансмитера серотонина, и тирозина, од којих наше тело ствара допамин и норадреналин. Познато је да те супстанце играју важну улогу у еротским осећајима и брзо се формирају. Између осталог, доводе људе у еуфорично стање духа у току сексуалног узбуђења. Kод једне испитанице научници су, чак, открили допамин, који се такође сматра хормоном среће, непосредно у њеном даху.
„Уопштено, резултати анализе даха били су јаснији код мушкараца него код жена”, истиче Ђовани Пуљезе из Института Макс Планк. На пример, истраживачи нису приметили исто повећање халапљивих твари код жена као код мушкараца. Штавише, неке жене еротски филмови нису посебно узбуђивали. „Да бисмо повећали укупни значај, морамо поновити студију с већим бројем испитаника”, додаје Ђовани Пуљезе.
Сексуалне потешкоће
Поближе проучавање еротике у даху вредно је труда, не само с медицинског гледишта, тврде научници. „Могућност неинвазивног одређивања сексуалног узбуђења особе кроз њено дисање била би велики напредак у истраживању секса”, објашшава Педро Нобре, руководилац SexLab-а и професор на Универзитету Порто.
Досад су такве студије биле отежане чињеницом да се у већини случајева сензори морају поставити у генитално подручје учесника тестирања. Према Нобреу, анализа даха може олакшати процену сексуалног узбуђења и напослетку помоћи у процесу оцењивања сексуалних потешкоћа.
Идеја за студију дошла је од атмосферског научника Џонатана Вилијамса из Мајнца. Његов тим је у ранијим студијама показао да људи непрестано емитују хемијске сигнале у ваздуху преко даха и коже, што се може мењати зависно од њиховоог емоционалног стања. Примерице, у препуној биоскопској дворани открили су карактеристичне халапљиве молекуле које су гледаоци издисали током врло узбудљивих сцена.
„Студијом о сексуалном узбуђењу желели смо да тестирамо остављају ли и друге јаке емоције траг у даху. Да бисмо боље окарактерисали хемијске сигнале, тестирали смо ово у контролисаним условима, а не у сложеном окружењу бископа”, наглашава Вилијамс. Предмет даљих истраживања за истраживаче Макс Планка биће питање у којој мери шаљемо пролазне хемијске сигнале у разговору, приликом љубљења или загрљаја, а наш колега их перцепира – свесно или несвесно.
Студија је спроведена у оквиру пројекта Obzor 2020 IMPACT Европске комисије. Одобрена је од стране Етичког повереништва Факултета за психологију и васпитне науке Универзитета у Порту.
(Извор Зимо)
