Укупна тежина копнених сисара који живе у дивљини – од слонова и бизона до јелена и тигрова – данас износи мање од 10 посто свих мушкараца, жена и деце који живе на нашој планети.
Студија израелског Вајцмановог научног института закључује да данашњи дивљи копнени сисари чине укупну масу од 22 милиона тона. За упоређење, људска популација данас тежи око 390 милиона тона. Врсте које је човек припитомио, попут оваца и говеда, додају још 630 милиона тона укупне масе створењима која се надмећу са сисарима у дивљини за Земљине ресурсе. Само биомаса свиња, примерице, готово је двоструко већа од укупне биомасе дивљих копнених сисара. Бројке јасно показују да људска преобраћање дивљине и природних станишта у големе глобалне плантаже има разорне последице на дивље животиње.
Романтична идеја да је Земља планета коју прекривају велике равнице и џунгле препуне дивљих животиња у супротности је с реалношћу, истичу аутори студије. Док се популација људи приближава бројци од готово осам милијарди, природни свет и дивље животиње поступно нестају. „Kад на телевизији гледате документарне емисије о дивљим животињама, могли бисте лако закључити да је сисарима у дивљини сасвим добро”, рекао је главни аутор студије Рон Мило. „Но та претпоставка је погрешна. Напротив, није им тако добро. Њихова укупна маса износи око 22 милиона тона, што је мање од 10 посто укупне масе човечанства. А кад томе додамо и сва наша говеда, овце и осталу стоку, то је још 630 милиона тона или 30 пута више од укупне масе дивљих животиња. Подаци су поражавајући и позив су човечанству на буђење.”
Студија под називом „Глобална биомаса дивљих сисара”, објављена у америчком часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, открива да су они који најбоље пролазе – попут белорепих јелена у САД и дивљих свиња – уједно и они који се лакше прилагођавају присутности људи. Обе се врсте могу пронаћи у близини насеља, а повремено се третирају и као кућни љубимци. „Чак је и у дивљини отисак човечанства очит”, додао је Мило.
Научници су утврдили да честе врсте кућних љубимаца упућују на то колики је утицај људи на планету на којој живимо. Пси имају укупну масу од око 20 милиона тона, што је бројка блиска комбинованој биомаси свих дивљих копнених сисара, док мачке имају укупну биомасу од око два милиона тона, готово двоструко више од афричког слона. „Ове размере маса припитомљених и дивљих животиња указују на велику улогу људи у бројности сисара на Земљи”, наводе истраживачи у својем научнм раду. Студије биомасе нису једини начин квантификације животињског света. И број животињских врста од велике је важности. А и он је у паду. „Биомаса је комплементарна богатству врста и других показатеља разноликости и може послужити као индикатор бројности дивљих сисара и њихова еколошког отиска на глобалном нивоу”, закључују истраживачи.
(Индекс)
