ПЕТА ДИМЕНЗИЈА

ЉУДИ КОЈИ ЧУЈУ МРТВЕ

Mathew MacQuarrie/Pexels

Резултати истраживања показали су да спиритуалисти много више од просека опште популације верују у паранормалне појаве и да им је мање важно шта други људи мисле о њима. Обично су своје прво искуство слушне халуцинације доживели као младе особе.

Научници су идентификовали особине због којих ће неки људи вероватније поверовати да чују поруке мртвих. Према најновијем истраживању, међу медијима који наводе да комуницирају са оноземаљским светом уочена је предиспозиција за високо прихватање задатака, необична слушна искуства у детињству и велику склоност чулним халуцинацијама. Ово откриће би могло помоћи стручњацима да боље разумеју с којег разлога уз менталне болести, попут схизофреније, често долазе и узнемирујуће чулне халуцинације.

Научници су често заинтересовани за такозвана спиритуалистичка искуства где људи тврде да виде или чују нешто што не долази од доказивог спољашњег подражаја; ова тема је интересантна и антрополозима који проучавају религијска и духовна искуства, али и истраживачима који проучавају патолошка халуцинацијска стања. Стручњаци поготово желе схватити зашто неки људи с чулним халуцинацијама то приписују духовном искуству, док их други доживљавају као нешто узнемирујуће што угрожава њихово ментално здравље.

Студија је забележила да је висока усредсређеност у општој популацији била у снажној корелацији с вером у паранормално, али малој или никаквој са склоношћу слушним халуцинацијама.

„Спиритуалисти чешће извештавају о необичним искуствима која су позитивна, с којима се сусрећу рано у животу и која често могу контролисати”, објаснио је психолог Питер Мосли са Универзитета Нортамбрија у Великој Британији. Он и психолог Адам Пауел са Универзитета Дарам у Великој Британији испитали су 65 медија из Националне уније спиритуалиста Уједињеног Kраљевства и 143 припадника опште популације регрутованих путем друштвених мрежа да би утврдили шта то разликује спиритуалисте од шире јавности која обично нема способност разговорања” с мртвима.

Укупно 44,6 одсто испитаних спиритуалиста известило је да свакодневно чује гласове, а 79 посто је казало да су таква искуства део њиховог свакодневног живота. И док је већина навела да чује гласове у својој глави, 31,7 процената рекло је да чују да они долазе споља, пише ScienceAlert. Резултати истраживања показали су да спиритуалисти много више од просека опште популације верују у паранормалне појаве и да им је мање важно шта други људи мисле о њима. Обично су своје прво искуство слушне халуцинације доживели као младе особе; просек је био 21,7 година, а известили су и о израженој способности усредсређивања. Ниво усредсређености на нешто је појам који описује потпуну фокусираност на менталне задатке и активности или измењена стања.


(
YouTube/FaZe Rug)

Показало се да су спиритуалисти склонији искуствима која наликују на халуцинације и да пре својих необичних искустава обично нису чули за спиритизам, него су на тај појам наишли док су тражили одговоре на своја питања.

„За наше учеснике спиритуализам је одговор на необична искуства из детињства, а и за честе чулне појаве које доживљавају као практикујући медији”.

Студија је забележила да је висока усредсређеност у општој популацији била у снажној корелацији с вером у паранормално, али малој или никаквој са склоношћу чулним халуцинацијама. Kод обе групе, спиритуалиста и припадника опште популације, нису уочене разлике у нивоима веровања у паранормално и осетљивости на визуелне халуцинације. Шта значе ти резултати?

Стручњаци сматрају да ови резултати показују да је мало вероватно да ће притисак вршњака, позитиван друштвени контекст или сугестибилност због веровања у паранормално утицати на способност” разговора с мртвима. Напротив, особе које чују” мртве прихватају спиритуалистички поглед на свет, јер се он поклапа с њиховим дотадашњим искуством.

„За наше учеснике спиритуализам је одговор на необична искуства из детињства, а и за честе слушне појаве које доживљавају као практикујући медији”, рекао је Адам Пауел.Та искуства више произлазе из поседовања одређених склоности или способности него из веровања у могућност контактирања мртвих.”

Стручњаци су навели да ће будуће студије истражити разнолик културни контекст да би се боље разумео однос између усредсређености, веровања и необичног искуства комуникације с мртвима. Истраживање под називом When spirits speak: absorption, attribution, and identity among spiritualists who report clairaudient” voice experiences објављено је у часопису Mental Health, Religion and Culture.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар