ЉУДСКО ТЕЛО НИЈЕ ЉУДСКО

Научници су утврдили да више од пола нашег тела уопште није људско! Људске ћелије, према њима, чине само 43 процената укупног броја ћелија нашег тела, док остатак чине микроскопске колоније.

Разумевање ове наше скривене половине – нашег микробиома, односно еколошке заједнице микроорганизама у телу – рапидно трансформише схватање различитих обољења, од алергија до Паркинсонове болести, што може довести до нових, иновативних третмана. Такође се намеће питање шта уопште значи „бити човек”.

Људских ћелија има 43 одсто (Профимедија)

„Они (микроорганизми) су кључни за наше здравље. Ваше тело не чините само ви”, каже професорка Рут Леј, директорка одељења за науку о микробиомима на Институту Макс Планк. Kолико год да се перете, скоро свака пукотина или отвор на вашем телу прекривен је микроскопским организмима.

Првобитно се сматрало да су наше ћелије
бројчано надмашене са 10:1. То је промењено,
јер је више 1:1, па је тренутна процена да сте око
43 процената човек, ако бројите све те ћелије.

Ту спадају бактерије, вируси, гљивице и археје (организми који су првобитно погрешно класификовани као бактерије). Највећа концентрација овог микроскопског живота је у мрачним дубинама наших кисеоника лишених црева. „Више сте микроб него човек”, каже професор Роб Најт, са Универзитета Kалифорнија у Сан Дијегу.

Првобитно се сматрало да су наше ћелије бројчано надмашене са 10:1. „То је промењено, јер је више 1:1, па је тренутна процена да сте око 43 процената човек, ако бројите све те ћелије”, истиче он.

Микробиом стома (Википедија)

Оно што нас чини људима је комбинација
нашег сопственог ДНK, плус ДНK наших
микроба из стомака.

Генетски смо још више надјачани. Људски геном – сет генетских инструкција за људско биће – састоји се од око 20.000 инструкција које зовемо генима. Али додајте све те гене у наш микробиом заједно и изаћи ће бројка између 2-20 милиона микробиолошких гена.

„Ми немамо само један геном, гени нашег микробиома представљају суштински други геном, који увећава активност нашег сопственог. Оно што нас чини људима по мом мишљењу је комбинација нашег сопственог ДНK, плус ДНK наших микроба из стомака”, рекао је професор Саркис Мазманијан, микробиолог из Kалифорнијског института за технологију.

Било би наивно мислити да носимо унаоколо толико много микробиолошког материјала без интеракције или било каквог утицаја на наше тело. Наука брзо открива улогу микробиома у пробави, регулисању имуног система, заштити против болести и производњи кључних витамина.

Спој ДНKчовека микроба (Википедија)

„Откривамо како ова сићушна створања тотално трансформишу наше здравље, на начине који су досад били незамисливи”, каже Најт. Наша веза са микробима је увелико „борбена”. Антибиотици и вакцине су оружје које је спасило много живота. Али, неки истраживачи су забринути да наш напад на микроорганизме штети „добрим бактеријама”, пише Би-Би-Си.

„Последњих 50 година смо веома успешно елиминисали инфективне болести. Али, сведоци смо огромног и застрашујућег повећања аутоимуних обољења и алергија”, истиче професор Леј. Микробиом се, такође, повезује с болестима попут инфламаторне болести црева, Паркинсонове болести, дејством лекова против рака, гојазношћу и чак депресијом и аутизмом.

Стављање бактерија из мршаве особе
помогло је мишу у губљењу тежине.
Стручњаци се надају да ће микроби
постати нов облик медицине. То је
познато као употреба „бацила као лекова”.

Породична историја и животни стил играју своју улогу, али шта је с нашим микробима у стомаку? Овде ствари могу постати конфузне. Једење пљескавица и чоколаде утиче и на ризик од гојазности и на врсту микроба који расту у нашем дигестивном тракту. Kако онда знати да ли лоша мешавина бактерија пробавља нашу храну на такав начин да доприноси гојазности?

Професор Роб Најт је извршио експеримент над мишевима рођеним у стерилној околини, потпуно слободној од микроба. „Успели смо да покажемо да ако имамо мршавог и гојазног човека и узмемо њихове фекалије и трансплантујемо бактерију у миша, можемо начинити тог миша мршавијим или дебљим, зависно од тога чији је микробиом добио”, рекао је он.
Стављање бактерија из мршаве особе помогло је мишу у губљењу тежине. Стручњаци се надају да ће микроби постати нов облик медицине. То је познато као употреба „бацила као лекова”.

(Извор Блиц)

Човек бактерија