LESTVICE ŽIVOTA

GENI ZA IZDRŽLJIVOST

578 pregleda
1. Malo manje od čoveka (Vikipedija)

Mala bubašvaba koja može najviše porasti do pet santimetara ima više od 20.000 gena, što je skoro isto koliko i čovek. Svaka grupa zadužena je za različite funkcije organizma, a sve zajedno su u službi glavnog cilja – neuništivosti.

Nakon što je u kasnom šesnaestom veku dospela iz Afrike na tlo Severne Amerike, američka bubašvaba (Periplaneta americana), počela je da se prilagođava prljavom gradskom životu i da se širi po celom svetu. Danas je to jedna od najvećih vrsta insekata koji živi u čovekovoj neposrednoj blizini.

Njihova moć prilagođavanja i preživljavanja na zagađenim mestima, u mračnim, memljivim podrumima ili nadomak restoranskih kontejnera punih fermentisane hrane, privukla je pažnju naučnika koji su u toj izdržljivosti i snažnom imunitetu naslutili potencijalna otkrića korisna za čoveka. Tako su se istraživači sa Instituta za fiziologiju biljaka i ekologiju u Šangaju nedavno posvetili izučavanju genetičkog koda bubašvaba i u njemu pronašli odgovore na mnoga pitanja u vezi sa izdržljivošću.

Bubašvabe karakteriše i veoma velika
sposobnost regeneracije koja joj obezbeđuje
ponovno izrastanje bilo kog dela tela
koji povredi ili otkine.

Možda za naučnike i nije bilo toliko iznenađujuće što je sam uzrok pronađen u genima, ali svakako jeste podatak do kog su tokom istraživanja došli, a to je da jedna mala bubašvaba koja može najviše porasti do pet santimetara ima više od 20.000 gena što je skoro isto koliko i čovek. Takođe je utvrđeno da je svaka grupa gena zadužena za različite funkcije organizma, a da su sve one zajedno u službi jednog glavnog cilja – neuništivosti.

Kineski naučnik, Šui Han, u svom radu koji je marta ove godine objavio naučni časopis Nature Communications, objašnjava kako ovi sistemi zajedno funkcionišu. Naime, jedna grupa gena služi da izoštri čulo mirisa zahvaljujući kom bubašvabe veoma brzo i nepogrešivo nalaze svoja omiljena mesta gozbe. Kako su ona veoma često vrlo zagađena, druga grupa gena stimuliše rad unutrašnjeg sistema za detoksikaciju koji organizam štiti od bilo čega toksičnog što insekt unese.

Najzad, posebna serija gena jača imunološki sistem čija je glavna uloga neprestana borba protiv bakterija i infekcija sa kojima je u isto tako neprestanom kontaktu. Pored ovog, bubašvabe karakteriše i veoma velika sposobnost regeneracije koja joj obezbeđuje ponovno izrastanje bilo kog dela tela koji povredi ili otkine.

Još jedna otkrivena specifičnost jeste
to što ona ima drugi veličini genom među
insektima. U ovome je premašuje samo
skakavac čiji je dešifrovani genom najveći
među insektima.

Otkrivši daljim ispitivanjima da je za njihovu visoku sposobnost prilagođavanja gradskoj sredini, mračnim i vlažnim mestima gde se uglavnom mogu naći, najviše zaslužna hemijska komunikacija unutar organizma kao i dodatna specifična otpornost na toksine i bakterije, naučnici su se posvetili ispitivanju same putanje hemijskih signala unutar organizma. Proučavanje hemoreceptivnog sistema bubašvaba omogućava dublji uvid u njihovu izuzetnu sposobnost adaptiranja svakoj novoj sredini jer on igra ulogu posrednika između spoljašnjih nadražaja i unutrašnjeg, fiziološkog odgovora organizma na njih.

Bubašvabe su veoma plodne (Vikipedija)

Zbog svega toga američka bubašvaba pruža potencijalni model za proučavanje brzog rasta, visokog nivoa plodnosti i zavidnih sposobnosti regeneracije tkiva. Još jedna otkrivena specifičnost u vezi njihovih gena jeste to što ona ima drugi veličini genom među insektima. U ovome je premašuje samo skakavac čiji je dešifrovani genom najveći među insektima. Zanimljivo je da oko 60 odsto genoma američke bubašvabe čine repetitivni odnosno ponavljajući elementi što potvrđuje tezu da ponavljanje istih nizova nukleotida utiče na povećanje veličine genoma.

I pored svih utvrđenih specifičnosti i neverovatne izdržljivosti bubašvaba, istraživanje nije uspelo da potvrdi poznatu tezu prema kojoj bi ovi insekti preživeli i atomsku bombu. Tako je ta tvrdnja i dalje ostala neosnovana, a sve što ljudi od njih za sada imaju jeste ekstrakt etanola bubašvabe koji se koristi kao propisan lek za zarastanje rana i obnavljanje tkiva. Naučnici se ipak nadaju da će daljim istraživanjima opisanih hemijskih veza unutar organizma u budućnosti doći i do značajnijih otkrića za čovečanstvo.

(Anđela Mrđa, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar