LESTVICE ŽIVOTA

PUNDRAVCI SU ZDRAVI

154 pregleda
Ilustracija

Vrpoljenje, lupkanje prstima po stolu i tapkanje nogom dok sedimo može da pomogne u održanju zdrave telesne mase, kontrolisanju stresa i možda, čak, i da produži život.

Uprkos tome što se često uzima kao nepristojno i nervozno ponašanje ili da jednostavno ne obraćate pažnju, vrpoljenje i treskanje nogom dok sedite izgleda da ima pozitivan efekat na zdravlje. Vrpoljenje, lupkanje prstima po stolu i tapkanje nogom dok sedimo može da pomogne u održanju zdrave telesne mase, kontrolisanju stresa i možda, čak, i da produži život.

Jedna manja studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja povećavaju potrošnju kalorija za 29 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja ili ležanjem. Vrpoljenje tokom stajanja je čak i efikasnije i povećava potrošnju za 38 odsto.

„Ukoliko sedite, to nije dobro za vas. Ali ako sedite i vrpoljite se, to zapravo može da smanji dugoročni rizik po zdravlje”, otkriva za BBC nutritivni epidemiolog Dženet Kejd sa Univerziteta u Lidsu.Obično se vrpoljenje definiše u rečnicima kao nemirno ili nervozno ponašanje, ali stručnjak za gojaznost Džejms Levin, profesor na renomiranoj klinici „Mejo”, kaže da je bolje definisati kao neurološki programirani ritmično pomeranje dela tela. „Faktor vrpoljenja” je spoljna manifestacija urođenog impulsa da se pomeramo.

Protiv gojaznosti

Širom sveta se stopa gojaznosti utrostručila od 1975. godine. Delom je za to zaslužna sedentarna priroda mnogih radnih mesta. Sedenje tokom dužih vremenskih perioda usporava metabolizam, utiče na sposobnost tela da reguliše nivo šećera, krvni pritisak i da razlaže masti.Sve je više dokaza da impuls za vrpoljenjem može da pomogne da nesvesno regulišemo svoju težinu tako što se pomeramo. Sitna pomeranja mogu da imaju veliki uticaj, objašnjava Levin.Tokom ispitivanja svojih pretpostavki utvrdio je da se vitkiji radnici u kancelarijama češće vrpolje, ustaju i pomeraju tokom dana u odnosu na gojazne. To može da označava i biološku predispoziciju na pomeranje.

Vrpoljenje, čak i tapkanje stopala, može da pomogne u sagorevanju viška energije koja bi se uskladištila kao salo.Jedna manja studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja povećavaju potrošnju kalorija za 29 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja ili ležanjem. Vrpoljenje tokom stajanja je čak i efikasnije i povećava potrošnju za 38 odsto.Međutim, iako pomeranja poput vrpoljenja doprinose povećanoj potrošnji energije, ona nisu zamena za kretanje ili vežbe.

U još jednoj manjoj studiji, Levin je ispitao uticaj vrpoljenja na ljudsku fiziologiju tako što je 16 vitkih kandidata unosilo dodatnih 1.000 kalorija dnevno tokom osam nedelja. Eksperiment je pokazao da su oni koji su se redovno vrpoljili bili otporniji na sticanje masnih naslaga.Studija je pokazala da povećan unos hrane može da pokrene povećanu potrošnju energiju kroz vrpoljenje i to čak do 700 kalorija na dan.

Pojačana koncetracija

Postoji veza između kretanja i kognitivnog učinka, navodi neurolog Maksvel Melin sa Univerziteta u Los Anđelesu i Kalifornijskog instituta za tehnoški medicinski naučni program.Osobe koje se vrpolje imaju tendenciju da odlutaju, što može da ih zbuni u školi i poslu. Ali vrpoljenje može da pruži i fiziološku stimulaciju koja može da pomogne u koncetraciji.U jednom eksperimentu, ljudi koji su se vrpoljili tokom telefonskog poziva zapamtili su 29 odsto više detalja, što ukazuje da fizička aktivnost može da pomogne kongitivnim performansama.

Istraživanje koje je sprovela profesorka Ketrin Isbister sa Univerziteta u Santa Kruzu da ljudi često tokom razgovora biraju neki predmet da se igraju sa njim, poput spajalica, vidžeta ili uzmu da savijaju papire.U nekim slučajevima, vrsta kretanja takođe utiče na dobro obavljanje zadataka. Melin navodi primer profesionalnih tenisera koji tapkaju lopticu pre serviranja: „Ne moraju da tapkaju lopticu pre serve, ali mnogima ta rutina pomaže da se koncetrišu”.

Duži život?

Uprkos tome što ne postoje čvrsti dokazi da vrpoljenje direktno utiče i na duži životni vek, stručnjaci znaju da hronični stres može da ga skrati, a sedentarni način života povećava skoro sve rizike od prevremene smrti – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, ali i doprinosi razvoju depresije i anksioznosti.Vrpoljenje može da pomogne sa stresom. U jednoj studiji, 42 muškarca su stavljena u stresnu situaciju, a nakon toga im je dat aritmetički zadatak koji treba da reše ispred dvoje ljudi.

Istraživači su otkrili da su oni koji su se vrpoljili i ispoljavali specifična ponašanja, poput češanja, grickanja usana i diranja lica, pretrpelji manji nivo stresa. U međuvremenu, utvrđeno je da tapkanje nogu dok se sedi može da pomogne krvnim sudovima i potencijalno spreči razvoj arterijskih oboljenja.

(RTS)

O autoru

administrator

Ostavite komentar