„Stići ćemo u raj onog trenutka kada seme suncokreta nestane iz Moskve”, opisivao je čuveni pisav Mihail Bulgakov svoj prezir prema grickanju semenki, jer skoro da nema Rusa koji mu može odoleti. Semenke se grickaju kod kuće uz serije ili filmove, uveče uz pivo, na utakmicama i većim društvenim događajima. Kada je suncokret stigao u Rusiju, ko ga je doneo i kako je od seljačke postao gricklica kojoj ni predsednik Vladimir Putin ne može odoleti?
Suncokret nije oduvek omiljena grickalica – nekada je bio rezervisan za huligane i penzionere, a još ranije u istoriji za narod sa sela i radničku klasu.Kao i mnogatoga, poput odeće u evropskom stilu, frizura i modernog bontona, u Rusiju je stigao zahvaljujući Petru Velikom koji je, nakon što ga je prvi put video u Holandiji, poželeo da tako lep cvet krasi i nepregledne ruske poljane. Doduše, tada se suncokret smatrao dekorativnom biljkom. Tek 1829. godine otkrivene su njegove prehrambene čari: jedan seljak iz regiona Voronježa napravio je presu da cedi ulje iz semenki, a njegovo otkriće postalo je pravi hit! A onda su počeli da semenke jedu – i to, u velikim količinama.
Putin i Medvedev (Ria novosti/ Aleksej Nikoljskij)
Uživanje se proširilo u narodu zahvaljujući seljacima. S razvojem poljoprivrede, sve više seoskog stanovništva počelo je uzgajati suncokret, a uporedna izgradnja železnica uslovila je brojne migracije seoskog stanovništva u veće gradove i lokalne centre svih zbivanja.Malo pomalo, selio se i suncokret, budući da je svako sa sobom nosio taman koliko je potrebno do sledećeg odlaska kući. Najveći „bum”dogodio se u revolucionarna vremena i doba pada monarhije, kada su svi, od boljševičke vojske do prolaznika mahom išli ulicama i grickali semenke.
Svoju zabrinutost za seljačku zabavu koja se proširila Moskvom nisu krili ni veliki ruski pisci, a Mihail Bulgakov jednom je čak napisao: „Po mom mišljenju, stići ćemo u raj onog trenutka kada seme suncokreta nestane iz Moskve… Možda sam ja samo budala koja ne razume veliki značaj ovog nacionalnog proizvoda… Ali moguće je da su semenke suncokreta samo odvratna stvar koja preti da nas udavi u svojoj balavoj ljusci”. Njegov stav delili su mnogi pisci, naučnici i elita, a njihov prezir preneo se i u doba SSSR, pa čak i na današnje vreme. I pored toga, ljubav prema suncokretu nikada nije prestala.
Opšta pomama za suncokretom zainteresovala je, čak, ruske psihologe, koji su istražili razloge zbog grickanje. „Ovaj proces je monoton, automatski, a kao takav, odličan je za smanjenje stresa. Drugo, semenke suncokreta su dobra opcija i kao utešna i bezgrešna hrana, jer su malokalorične. Treće, društvo, naravno! Lakše je komunicirati s ljudima uz grickanje semenki: nema neprijatne tišine!”
(RT)
