„Стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве”, описивао је чувени писав Михаил Булгаков свој презир према грицкању семенки, јер скоро да нема Руса који му може одолети. Семенке се грицкају код куће уз серије или филмове, увече уз пиво, на утакмицама и већим друштвеним догађајима. Када је сунцокрет стигао у Русију, ко га је донео и како је од сељачке постао грицклица којој ни председник Владимир Путин не може одолети?
Сунцокрет није одувек омиљена грицкалица – некада је био резервисан за хулигане и пензионере, а још раније у историји за народ са села и радничку класу. Као и многа тога, попут одеће у европском стилу, фризура и модерног бонтона, у Русију је стигао захваљујући Петру Великом који је, након што га је први пут видео у Холандији, пожелео да тако леп цвет краси и непрегледне руске пољане. Додуше, тада се сунцокрет сматрао декоративном биљком. Тек 1829. године откривене су његове прехрамбене чари: један сељак из региона Вороњежа направио је пресу да цеди уље из семенки, а његово откриће постало је прави хит! А онда су почели да семенке једу – и то, у великим количинама.
Путин и Медведев (Риа новости/ Алексеј Никољскиј)
Уживање се проширило у народу захваљујући сељацима. С развојем пољопривреде, све више сеоског становништва почело је узгајати сунцокрет, а упоредна изградња железница условила је бројне миграције сеоског становништва у веће градове и локалне центре свих збивања. Мало помало, селио се и сунцокрет, будући да је свако са собом носио таман колико је потребно до следећег одласка кући. Највећи „бум” догодио се у револуционарна времена и доба пада монархије, када су сви, од бољшевичке војске до пролазника махом ишли улицама и грицкали семенке.
Своју забринутост за сељачку забаву која се проширила Москвом нису крили ни велики руски писци, а Михаил Булгаков једном је чак написао: „По мом мишљењу, стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве… Можда сам ја само будала која не разуме велики значај овог националног производа… Али могуће је да су семенке сунцокрета само одвратна ствар која прети да нас удави у својој балавој љусци”. Његов став делили су многи писци, научници и елита, а њихов презир пренео се и у доба СССР, па чак и на данашње време. И поред тога, љубав према сунцокрету никада није престала.
Општа помама за сунцокретом заинтересовала је, чак, руске психологе, који су истражили разлоге због грицкање. „Овај процес је монотон, аутоматски, а као такав, одличан је за смањење стреса. Друго, семенке сунцокрета су добра опција и као утешна и безгрешна храна, јер су малокалоричне. Треће, друштво, наравно! Лакше је комуницирати с људима уз грицкање семенки: нема непријатне тишине!”
(РТ)
