LESTVICE ŽIVOTA

LJUDSKO TELO NIJE LJUDSKO

946 pregleda

Naučnici su utvrdili da više od pola našeg tela uopšte nije ljudsko! Ljudske ćelije, prema njima, čine samo 43 procenata ukupnog broja ćelija našeg tela, dok ostatak čine mikroskopske kolonije.

Razumevanje ove naše skrivene polovine – našeg mikrobioma, odnosno ekološke zajednice mikroorganizama u telu – rapidno transformiše shvatanje različitih oboljenja, od alergija do Parkinsonove bolesti, što može dovesti do novih, inovativnih tretmana. Takođe se nameće pitanje šta uopšte znači „biti čovek”.


Ljudskih ćelija ima 43 odsto (Profimedija)

„Oni (mikroorganizmi) su ključni za naše zdravlje. Vaše telo ne činite samo vi”, kaže profesorka Rut Lej, direktorka odeljenja za nauku o mikrobiomima na Institutu Maks Plank. Koliko god da se perete, skoro svaka pukotina ili otvor na vašem telu prekriven je mikroskopskim organizmima.

Prvobitno se smatralo da su naše ćelije
brojčano nadmašene sa 10:1. To je promenjeno,
jer je više 1:1, pa je trenutna procena da ste oko
43 procenata čovek, ako brojite sve te ćelije.

Tu spadaju bakterije, virusi, gljivice i arheje (organizmi koji su prvobitno pogrešno klasifikovani kao bakterije). Najveća koncentracija ovog mikroskopskog života je u mračnim dubinama naših kiseonika lišenih creva. „Više ste mikrob nego čovek”, kaže profesor Rob Najt, sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu.

Prvobitno se smatralo da su naše ćelije brojčano nadmašene sa 10:1. „To je promenjeno, jer je više 1:1, pa je trenutna procena da ste oko 43 procenata čovek, ako brojite sve te ćelije”, ističe on.


Mikrobiom stoma (Vikipedija)

Ono što nas čini ljudima je kombinacija
našeg sopstvenog DNK, plus DNK naših
mikroba iz stomaka.

Genetski smo još više nadjačani. Ljudski genom – set genetskih instrukcija za ljudsko biće – sastoji se od oko 20.000 instrukcija koje zovemo genima. Ali dodajte sve te gene u naš mikrobiom zajedno i izaći će brojka između 2-20 miliona mikrobioloških gena.

„Mi nemamo samo jedan genom, geni našeg mikrobioma predstavljaju suštinski drugi genom, koji uvećava aktivnost našeg sopstvenog. Ono što nas čini ljudima po mom mišljenju je kombinacija našeg sopstvenog DNK, plus DNK naših mikroba iz stomaka”, rekao je profesor Sarkis Mazmanijan, mikrobiolog iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju.

Bilo bi naivno misliti da nosimo unaokolo toliko mnogo mikrobiološkog materijala bez interakcije ili bilo kakvog uticaja na naše telo. Nauka brzo otkriva ulogu mikrobioma u probavi, regulisanju imunog sistema, zaštiti protiv bolesti i proizvodnji ključnih vitamina.


Spoj DNKčoveka mikroba (Vikipedija)

„Otkrivamo kako ova sićušna stvoranja totalno transformišu naše zdravlje, na načine koji su dosad bili nezamislivi”, kaže Najt. Naša veza sa mikrobima je uveliko „borbena”. Antibiotici i vakcine su oružje koje je spasilo mnogo života. Ali, neki istraživači su zabrinuti da naš napad na mikroorganizme šteti „dobrim bakterijama”, piše Bi-Bi-Si.

„Poslednjih 50 godina smo veoma uspešno eliminisali infektivne bolesti. Ali, svedoci smo ogromnog i zastrašujućeg povećanja autoimunih oboljenja i alergija”, ističe profesor Lej. Mikrobiom se, takođe, povezuje s bolestima poput inflamatorne bolesti creva, Parkinsonove bolesti, dejstvom lekova protiv raka, gojaznošću i čak depresijom i autizmom.

Stavljanje bakterija iz mršave osobe
pomoglo je mišu u gubljenju težine.
Stručnjaci se nadaju da će mikrobi
postati nov oblik medicine. To je
poznato kao upotreba „bacila kao lekova”.

Porodična istorija i životni stil igraju svoju ulogu, ali šta je s našim mikrobima u stomaku? Ovde stvari mogu postati konfuzne. Jedenje pljeskavica i čokolade utiče i na rizik od gojaznosti i na vrstu mikroba koji rastu u našem digestivnom traktu. Kako onda znati da li loša mešavina bakterija probavlja našu hranu na takav način da doprinosi gojaznosti?

Profesor Rob Najt je izvršio eksperiment nad miševima rođenim u sterilnoj okolini, potpuno slobodnoj od mikroba. „Uspeli smo da pokažemo da ako imamo mršavog i gojaznog čoveka i uzmemo njihove fekalije i transplantujemo bakteriju u miša, možemo načiniti tog miša mršavijim ili debljim, zavisno od toga čiji je mikrobiom dobio”, rekao je on.
Stavljanje bakterija iz mršave osobe pomoglo je mišu u gubljenju težine. Stručnjaci se nadaju da će mikrobi postati nov oblik medicine. To je poznato kao upotreba „bacila kao lekova”.

(Izvor Blic)

Čovek bakterija

O autoru

Stanko Stojiljković

1 komentar

Ostavite komentar