MEĐU IZMEĐU

LUSI BILA USPRAVLJENA

Lusi (Vikipedija)

Čovekov rani predak je naučio da hoda mnogo ranije nego što se prethodno mislilo, i to u vreme kada je još više ličio na majmuna i u proseku bio visok oko 1,5 metar.

Još se, međutim, raspravlja o tome da li je naš najstariji predak hodao uspravno kao savremeni ljudi ili je koračao u, za današnje pojmove, nešto neuobičajnijem položaju, klečeći kao šimpanze ili gorile. Analize otisaka stopala otkrivenih u Africi, međutim, ukazuju da su ljudi hodali potpuno uspravno pre 3,6 miliona godina.

To znači da je „majka savremenog čoveka” – čuvena Lusi, za čiji skelet je ustanovljeno da je bio star 3,2 miliona godina kada je otkriven, možda hodala uspravno kao i mi danas. A ni da homo erectus, prvi pračovek za koga se smatra da je prestao da se penje po drveću, ne može da ponese sve zasluge za to.

Rezultati su pokazali da su naši prapreci,
još pre više od tri miliona godina
naučili da hodaju uspravno, trošeći tako
manje energije nego tokom čučećeg hoda.

Naučnici predvođeni timom sa Univerzitata u Arizoni analizirali su otiske stopala pronađene pre dve godine u mestu Laetoli, u Tanzaniji, i ustanovili da su drevni ljudi iza kojih su otisci ostali, pripadali vrsti nazvanoj Australopitekus afarensis.

Manja potrošnja energije (Tinkstok)

Muški pripadnici te skupine bili su visoki oko jedan i po, a ženski oko 1,1 metar. Imali su ravne majmunolike noseve i spuštene isturene vilice. Mere dubine njihovih otisaka stopala ukazuju na to da su naši prapreci hodali uspravno i sa ispruženim nogama, kao i mi, piše „Dejli mejl”.

„Naši podaci ukazuju na to da su, do pre 3,6 miliona godina, uzimajući u obzir razliku u veličini, praljudi hodali na način veoma sličan našem današnjem. Iako je postojalo razlika u nijansama, generalno su ta čovekolika bića izgledala slično nama, kada su hodala. Otisci pronađeni u Tanzaniji pripadaju dvema individuama koje mogu biti preci bilo koga od nas danas”, kaže glavni autor istraživanja dokotor Dejvid Rajhlen.

Tokom ispitivanja otisaka, naučnici su zatražili od osmoro ljudi prvo da hodaju uspravno, a potom i da saviju noge u kolenima kao majmuni. Potom su analizirali njihove otiske i uporedili ih sa fosilima iz Tanzanije. Rezultati su pokazali da su naši prapreci, još pre više od tri miliona godina naučili da hodaju uspravno, trošeći tako manje energije nego tokom čučećeg hoda.

„Zaključak ovog rada je da su, pre 3,6 miliona godina, promene klima i staništa dovele od potrebe tadašnjih predaka ljudi da prelaze veće razdaljine, tokom obavljanja dnevnih poslova. Priodna selekcija je uticala na to da se unapredi upotreba energije tokom kretanja, stvarajući ljudsku mehaniku kakvu poznajemo danas”, zaključio je doktor Rajhlen.

(Izvor B92)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar